Zagrcnuti u tranziciji

Još pre no što je došla na svet jedna mala devojčica je znala da će biti vesele prirode, druželjubiva, ponekad ljuta i ljubomorna. Voleće da igra, peva, crta i još svašta radi. Samo, nije znala gde će se roditi. Njeni budući sunarodnici s kolena na koleno su prenosili drevnu predstavu o detetu. Niko u tom narodu u nju nije sumnjao.

Kad se devojčica rodila roditelji su joj dali ime Dragana. Njene osmehe roditelji su nagrađivali, a plač grdnjom, batinama i pridikama suzbijali. Draganino skakutanje smatrali su za toplih dana, dok se mogla igrati na travi, živahnim, ali igranje tokom zimskih dana opasnim po upotrebne stvari u kući. Dragana je bila zbunjena. Kući je morala biti mirna, kod drugih ljudi još mirnija, dok se napolju mogla kretati, ali u malom ograničenom krugu. A ona je htela da upoznaje svet! No, uvidela je da je svet odveć skupocen i neraspoložen za nju. Jer, stvari koje bi dodirnula često bi padale i razbijale se. I onda, eto mamine i tatine kritike. Ako bi nešto upitala rekli bi:

"Ne dosađuj!”. Ni zviždanje nije bilo dopušteno jer ,,ono privlači miševe”. Glasan smeh nije bio prikladan. Naučila je da je bolje biti miran, ćutati i stajati u mestu. To bi radovalo sve ljude i govorili bi:

"Kakvo dobro dete!”. Tako se ostvarila izreka "Nije kako je rečeno, već kako je suđeno” i Dragana je izrasla u osobu suprotnu svojoj prirodi. Pošto je imala i osećajnost, neuvažavajući odnos drugih prema njoj je pogađao, ali to nikada nije osvestila te je dobila čir na želucu.

Nažalost, ti ljudi nisu posumnjali u predačku predstavu o detetu kao tvrdoglavom i nevaljalom biću, jer im je ona obezbeđivala red i mir. I Dragana, kad je porasla i dobila svoju decu, drevne filozofije svog naroda nije se odrekla. Konačno, bila je ozbiljna odrasla žena, a ne dete.

Biljana Ćućko, pedagog,
Batajnica / Zemun (25 god)