Zagrcnuti u tranziciji

Ja mogu biti anđeo iako sam prljav.
Moje su boje veselije od tvojih.
Moj svet je raskrsnica na Novom Beogradu.
I umem da se radujem iznenadnoj sreći.

Ja mogu biti princeza.
Izmislila sam sebi nove prijatelje.
Sa svojim izmišljenim drugom
Danas sam pojela izmišljeni sladoled u kornetu.

Ja mogu biti predsednik.
Nisam zaboravio svoje ime.
Zaboravio sam noge u bolnici u ratu.
Ja sam onaj što drži besede u autobusima.

Ja mogu biti sve što poželim.
Moje su želje retke ali prave.
Kad pružam ruku ne želim tvoj novac.
Želim da me ponekad kao slučajno dodirneš.

Lidija Suljagić, arhitekta,
Beograd (27 god)