Zagrcnuti u tranziciji

Mnogi od čitatelja ove zbirke to neće ni primetiti, no oni koji su sa nama na ovom putovanju od samih početaka, oglašavanja Konkursa za socijalno angažovane radove u oktobru 2006, svakako će se zapitati zašto ova zbirka nije štampana, kao što je u konkursu najavljeno, marta 2007 godine. Upravo činjenica da taj rok nije ispoštovan pokazuje da, kako osmišljavanju tako i sprovođenju u delo cele ove ideje nije pristupano na način koji je svojstven projektima različitih nevladinih organizacija, jasno omeđenim pravilima i očekivanjima finansijera. Naprotiv, pojavljivanje ove zbirke je proizvod rada i finansijske podrške gubitnika tranzicije, hronično obolelih od nedostatka novca. U tom smislu je štampanje ove knjige moralo da sačeka priliku kada su ograničena sredstva CLS-a mogla da se usmere u tom pravcu.

Šta razlikuje radove adresirane na Konkurs od drugih javno ispričanih viđenja realnosti? Grafiti, SMS poruke na TV ekranu, veb stranice za razmenu video snimaka poput jutjuba, blogovi i drugo, vidovi su slobode izražavanja pojedinaca danas. Svakome je dostupna pozornost javnosti, ali je izražavanje o slobodi relativno redak slučaj. Određenjem "socijalno angažovani radovi" postignut je okvir za pozicioniranje problema slobode i ropstva u sam centar pažnje učesnika Konkursa, pesnika tranzicije. Oni problem slobode tretiraju sa pozicije koja uočava da je klasna raspolućenost uzrok neostvarenosti Čoveka. Oni ne smatraju sebe "slobodnim umetnicima", oni priznaju realnost u celini, prožimaju surovu, apsurdnu i bolesnu svakodnevicu sopstvenim doživljajima i time su bliže njenom prevazilaženju. Lupiti zagrcnutog gubitnika tranzicije po leđima, to je bio cilj ovog Konkursa.

Smatramo da je objavljivanje ovakvih uvida bitno za poticanje društva na samoshvatanje u uslovima kada postoji potreba za ispoljavanjem socijalnih nemira koji neprestano traže modus operandi svoje erupcije. Ova suša levičarske misli je potrajala toliko dugo, da sve treba da nas bude sramota! Dozvolili smo da kriminalci na vlasti ruiniraju sve tekovine NOB-a u kulturi i celokupnom društvu. Ovom zbirkom želimo da se nadovežemo upravo na tradiciju jugoslovenske levičarske umetničko-političke misli, koje je i sama izbegavala da se ograniči na aparat u službi "najprogresivnijih elemenata radničke klase" i nasuprot tome se stavljala u službu revolucije.

Izbor radova koje smo napravili je bio veoma širok, ali u njega nisu ušle uskogrude memljive teze koje podcrtavaju mazohističko uživanje u ropstvu, te nesuvisli pokušaji stvaranja političkih društveno-biologističkih programa srećnijeg društva. Ova zbirka je tek nejaki početak istraživanja formulacija borbenog nemirenja sa datim okolnostima. Dugoročni cilj ovih naših pokušaja je stvaranje pesnika koji će u jednoj ruci držati pero a u drugoj pušku.

I na kraju, zašto Ristić? Odlučili smo se da u vidu predgovora ovim radovima ponovo štampamo tekst srpskog nadrealiste Ristića, tog izuzetnog teorijskog puritanca i revolucionara a praktičnog beskičmenjaka i ladoleža iz Vrnjačke banje, zbog, smatramo, izuzetnog uvida u dvoseklu oštricu poetskog delovanje, koji tekst "Moralni i socijalni smisao poezije" daje. On se, nesumnjivo, mora posmatrati u svom istorijskom kontekstu, i kao takav ne poseduje informacije o prevaziđenosti psihoanalitičke ideje, no, to ne umanjuje vrednost teksta koji na elegantan način postavlja pesnika na poziciju subjekta revolucije.

Silvija Džunja, baletska radnica