Zagrcnuti u tranziciji

Techno

Ona mi prolazi kroz memoriju sećanja. Pišem. Slikam je u mašti. Nemam energije za stvarnost imaginarnu na papiru za slikanje. Godinama očekujem da se nešto pokrene u materiji. Materijalizovati ideje znači živeti u stvarnom svetu na svoj jedinstveni način. Birati, izmisliti novo, prihvatiti nešto od istorije, sve sklopiti u ostvarenje.

Techno

Beda koja me prati već neko vreme. Radim, spavam, slabo jedem, perem veš i suđe, tuširam se, zapisujem svoju istoriju svakoga dana. Umorna sam, boli me kičma nekim danima, stomak pri menstruaciji (kada jako poželim da nisam rođena kao žensko). Ponekad me nešto ošine i u glavu. Iscrpljena sam od bezveznog dragstorskog posla. Pešačim po sat-dva dnevno i još 8h na poslu na nogama. Sve kako bi obezbedila sebi opstanak. Da imam 2h dnevno da prezalogajim po nešto - da stavim na zub. Da platim stan, struju, vodu. Da se 1-2h mesečno vidim na kratko sa nekom prijateljicom / prijateljem. Da par puta obavim neki telefonski razgovor.

Povremeno dobijem milostinju - nešto za jelo od gazdarice na poslu, od neke prijateljice, i nešto od cimerke. Pronašla sam halo karticu sa 179,00 din. I jednom mesečno pokupim po nešto iz sela od roditelja.

Techno

Ponekad mi se učini da zaboravim i svoje ime. Dane i datume, stalno ispreturam po memoriji. Želim da ovakav mrtvi život što pre prođe. Da se jednog dana probudim i samo zapišem da je ovo o čemu sada pišem samo san.

Techno

Muzika trenutnog stanja. Muzika stvarnosti. Ne boli prošlost, ne postoji budućnost, sve je sada isto ponavljanje...

Techno

Nedostižni haos. 103 zarez 1. Ohladila mi se kafa pored kreveta. Ležem na stomak i pišem. Sanjam: kuća u mom vlasništvu, bicikla, gitara, klavijature, kompjuter i štampač sa priključkom na internet, napišem roman, pribor za slikanje i časovi, profesionalno bavljenje fudbalom, profesorka u školi, aktivizam i projekti u nvo, putovanja po zemlji i svetu, u engleskoj bi živela neko vreme, ljubav u fizičkoj realnosti (nekoliko njih mi je stalno u glavi i kovitlaju moje telo samo u snovima. Ovo sam počela i da pišem misleći na jednu od njih. M.....).

Love is osnov svega. Različiti jezici, kulture, rase, nacije, narodi, vere, polovi...

Seksualno različiti/te - borba za vidljivost.

Mržnja, strah, nerazumevanje, agresija, nasilje, istih - većine.

Ja sam različita. Ona nije od različitih, razlikuje se od istih iako im duboko pripada. Ali ne želi biti sa mnom jer je većina.

Techno

ohladila mi se kafa i nestao papir...

Prošle su 2 god. Otkako je ovo napisala. Koliko znam stvari su se malo promenile. Ali, malo!

Više ne sanja biciklu i kompjuter (ali ne i štampač i net).

Ne radi u dragstoru ali radi kao konobarica. Mada uz ovo zvanje spada i čišćenje, ribanje njc-a i ostalih prostorija, pranje čaša, rad u šanku i dr. Poslovi po potrebi. Ovo se zove - konobaris univerzalis. Naravno, ovaj rad je na divljaka i zove se novac za hranarinu.

Radila malo i neke radionice u nvo sektoru (ali time nije ispunjeno sanjano).

Naravno sve ovo radi zbog novca, zbog surove egzistencije. I oseća se isto ko pre 2 godine.

Što se tiče one devojke, koja joj još uvek uzburka razum, telo - dobila je od nje konačno ne, nikada ne moze da joj uzvrati osećanja. Pitala se: „Zašto mora i ljubav da bude tako surova?“

Jasmina Rajković, hemičarka, Niš (29 god)