STRIP: "REVOLUCIJA U RESTORANIMA"

"Vredelo to ili ne, izneo bih svoje opaske o životu pariskog perača suđa – plonžera. Kad se razmisli o tome, čudno je da hiljade ljudi u savremenom velegradu provodi sve svoje budno vreme ribajući sudove u vrelim podzemnim jazbinama. Pitanje koje postavljam je zašto se takav život nastavlja, čemu uopšte služi, ko želi da i dalje traje i zašto."

. . .

"Čini mi se da je plonžer jedan od robova današnjeg sveta. ... Posao mu je ropski i bez ikakve veštine; plaćaju ga tek toliko da preživi; jedini praznik mu je krevet. ... U ovom trenutku ljudi sa završenim fakultetima ribaju u Parizu sudove deset i petnaest sati dnevno. Ne može se reći da je to stvar njihove lenjosti, jer lenj čovek ne može biti plonžer; jednostavno su upali u klopku rutine koja čini svako razmišljanje nemogućim. Da plonžeri ikad misle, odavno bi osnovali sindikat i štrajkovali za bolje uslove rada. Ali oni ne misle, jer nemaju slobodnog vremena za to; njihov život pretvorio ih je u roblje."

. . .

"Da zaključimo. Plonžer je rob, i to suvišni rob koji radi glup i uglavnom nepotreban posao. U krajnjoj liniji, na poslu ga drže iz neodređenog osećanja da bi mogao da postane opasan ako ima slobodnog vremena. ... Govorim o plonžeru, jer sam njegov slučaj upoznao; sve se to može primeniti na bezbroj drugih radnika."

Džordž Orvel: Niko i ništa u Parizu i Londonu

---

Kupi ovu brošuru
Centar za liberterske studije
Nazad na prethodnu stranicu