Šabac – Bez plata, izmirenih doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje, radnici privatizovanog šabačkog ugostiteljskog preduzeća „Sava” bukvalno fizički nestaju. Istovremeno, nepovratno se topi i kapital firme, čije objekte i drugu imovinu novi vlasnik Milorad Pantić rasprodaje ili izdaje u zakup. Drama zaposlenih koji tumaraju šabačkim ulicama predugo traje, i stiče se utisak da odgovornima nije ni stalo da bude rešena.

Noseći transparente „deca nam gladna”, „opštino, upomoć”, „Pantiću, vrati pare”, „gde je naših 30 posto”, „radnička klasa je opljačkana”..., poniženi i obespravljeni ljudi pokušavali su ovih dana da blokiraju rad „Savinih” lokala koje je Pantić izdao u zakup. Protestovali su takođe i pred zgradom Skupštine opštine, a dok su se objašnjavali sa policijom koja ih je opominjala zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira, stigla je vest da se šlogirala radnica Vera Šobić.


Bezvredne sudske presude

– Svi smo na izmaku snaga. Preduzeće sa 14 restorana, 15 prodajnih objekata, sa pekarom, mlekarom, pogonom za proizvodnju soka i drugom vrednom imovinom, procenjenom na 1,3 miliona evra, prodato je Pantiću 23. maja 2003. godine za 20,7 miliona dinara. Od 239 radnika, on je odmah posle privatizacije oterao 130, a potom je još 75 poslao na, navodno, plaćeno odsustvo. Žiro-račun firme je od 2004. godine u blokadi, tako da od tada nismo primili ni dinara, niti nam se uplaćuju doprinosi – kaže Slavka Popović.

Ona ističe da se teško stanje odrazilo na zdravlje ljudi, koji ne mogu ni da se obrate lekaru, jer nemaju overene knjižice, pa čak ni novac za participaciju. U poslednje vreme preminulo je više članova kolektiva – Bora Kuzmanović, Cveta Graovčević i Aleksandar Ranisavljević, a pedesetogodišnji R. J. je u bezizlazu digao ruku na sebe. Gazda Milorad Pantić nije se udostojio ni da pošalje telegram saučešća njihovim porodicama.

– Tužili smo preduzeće za neizmirene plate i dobili izvršne sudske presude, koje ne možemo da naplatimo. U međuvremenu su stigli sudski troškovi, pa su nam na vrata zakucali izvršitelji. Da mi ne bi plenili pokućstvo, pozajmila sam 40.000 dinara i čitavu zimu čuvala nepokretnu staricu. Pantić je pokušao i da me otera sa posla premeštajem u Lepanski vir – kaže Spomenka Kovačević, koja ima završenu višu turističku školu i govori dva svetska jezika.


Rasprodati objekti

Predsednik sindikata Dragan Tomić ističe da namera Pantića nije ni bila da se bavi ugostiteljstvom, već da rasproda „Savu”. Agenciji za privatizaciju su pola godine posle aukcije ukazali na nepravilnosti, ali do sada ništa nije preduzeto. U međuvremenu, gazda je otuđio upravnu zgradu, motel „Plažu”, restorane „Grand”, „Zoran”, „Proleće”, „Kasinu”, „Putnik”, radnje „Korner”, „Zelengoru” i više kioska, a izdao u zakup hotel „Zeleni venac” i objekte „Kamičak”, „Noćaj”, „Točkonja”, „Ženeva”, „Podrinje” i „Zdravljak”.

– Novac od zakupa sliva se na račune drugih Pantićevih firmi, a „Savi” se knjiže troškovi. Obraćali smo se Poreskoj upravi i svim inspekcijama, ali nikakvog pomaka nije bilo. Ako preduzeću „razrežu” kaznu, to samo optereti ionako blokiran račun, a ukoliko direktor mora nešto da plati, uzmaju se pare od pazara – kaže Tomić.

Radnici „Save” se žale da su inspektori vikali na njih kada su im se obraćali radi prijavljivanja nepravilnosti. Od rukovodstva opštine su tražili da organizuje sastanak sa Pantićem, ali se on u dogovoreno vreme nije pojavio. Posle jednosatnog protesta na ulici, predstavnike radnika primio je zamenik predsednika opštine Svetomir Vešić. On im je rekao da opština razume njihove nevolje, ali treba da budu svesni da su zaposleni u privatnoj firmi, u čiji rad lokalna samouprava nema pravo da se meša.

Zamenik gradonačelnika je naglasio i da je istekao rok od tri godine, u kojem Agencija za privatizaciju ima obavezu da kontroliše novog vlasnika, pa se više ne može tražiti raskid kupoprodajnog ugovora. Obećao je da će zvati Poresku upravu i nadležne inspekcijske službe i insistirati da svoje odluke sprovedu u delo.


Molba za materijalnu pomoć

Radnici „Save” su rekli Svetomiru Vešiću da su, iako je to ispod ljudskog dostojanstva, bili primorani da od opštine zatraže materijalnu pomoć. Mnogi nemaju para ni za hleb, a ekipe „Elektrodistribucije” im redovno seku struju. Vešić im je odgovorio da njihov zahtev nije video, pošto je najverovatnije bio naslovljen na predsednika opštine Miloša Miloševića. Obećao je da će o pomoći biti odlučeno čim se gradonačelnik vrati sa godišnjeg odmora.

Izvor