Rosalova kolona

Formiran na početku rata, 1936. godine u centralnoj zoni. Pod vojničkom upravom potpukovnika Del Rosala, sa Veraldinijem na mestu šefa generalštaba, a na ostalim komandnim pozicijama bili su: Resa, Leon, Resilja, Karasedo, Esteljer, Ordas Avesilja, Anhel da Gusman, Bersas, Juan Pineda, Anhel Rodriges, Nikasio Gonzales. Manuel Valje je bio delegat CNT-a, a Cipriano Mera iz glavnog odbora.

Ovaj odred bio je formiran od tri bataljona: Mora, Orobon Fernandes, Ferer, koji su bili pod komandom T. Mora koga je nakon njegove smrti avgusta 1936. zamenio Para, zatim M. Arenasa i Kajuele koga je septembra 1936. zamenio Karlos Sans. Kasnije je bilo šest bataljona: Ferer, Orobon, Manuel Pau, Noi del Sukre, Bakunin, Rafael Kasado. Ovaj odred delovao je u zoni Kasavijehas-Mihares-Valdeiglesijas. Septembra 1936. u znatno smanjenom broju stižu do Madrida, i oktobra 1936. nastavljaju prema Tarankonu, što je i momenat kada su se desile izmene u direkciji odreda (ušli su Tores, Valje i Resa).

Bataljoni su bili pod vodjstvom Estebana Palasiosa i Kantosa, sa Parasom, Arenasom i Sansom kao odbornicima, ujedinivši se sa Resiljom i Esteljerom koji su bili na čelu tri artiljerijske jedinice. M. Gonzales Inestal i Uribe bili su u upravnom odboru i sanitetu. Pored toga, oformljen je i čevrti, takozvani Omladinski bataljon, kojim su komandovali Orios i Manuel Dominges. Zatim, iz Tarankona dolaze u Kuenku i Albarasin, a novembra 1936. u Madrid stiže odred od hiljadu vojnika zajedno sa Palasiosom, Verardinijem, Antoniom Moranteom, Hose Merom, Artemiom Garsijom, i Hoseom Munjosom, koji je bio organizovan u dva bataljona na čijem čelu su bili Arenas i Dominges, koji je pretrpeo poraz sa velikim gubicima na frontu Kasa del Kampo. Zbog ovoga, dobili su pojačanje od oko 600 ljudi iz centralnog regiona, kao i dva odreda karabinjera.

Omladinski bataljon i bataljon Orobon bili su premešteni u Montes Universales, i nastavljena je reorganizacija čitavog odreda koji je promenio ime u 10. Brigada. Njoj su se priključili i bataljon Sigensa (koji je bio pod komandom Felisijana Benita, a kasnije i Hosea Viljanueve), kao i bataljon Ferer, i na taj način formiran je i 8. bataljon, kome je priključen 9. (pod komandom Herone), a kasnije i 12. (pod komandom Mansane), kao i ono što je ostalo od Durutijeve kolone iz Madrida. Brigada je je pratila naredjenja komandanta Palasiosa i oštro se borila januara 1937. godine. To je bila prva militarizovana milicija iz zone centra, od koje je kasnije formirana 14. Divizija kojom je komandovao Cipriano Mera, sa Verardinijem kao šefom generalštaba, čiji članovi su ustanovljeni 10. februara 1937. i u kome su kao odgovorna lica bili: L. Anderis, Arderius, Tores, E. Andres, Resa, Asofra, Trigeros, Hose Mera, Gastan, Luis Garsija, A. Garsija, Hose Munjos i Ponće. Ova Divizija, sastojala se od 39. Brigade (bivša 10. sa Palasiosom na čelu), 77. Brigade (sa Sabinom na čelu), 70. Brigade (sa Eusebiom Sansom na čelu), i od četiri bataljona CNT-a koji s bili pod komandom F. Floresa, Noarbea, Hila i E. Fernandesa, kojima se kasnije pridružio i peti sa Hoseom Gutijeresom na čelu.

Divizija je kompletirana dolaskom konjičkog eskadrona iz Andauzije. Februara meseca 1937. 70. Brigada bila je gotovo prepolovljena u borbama izmedju Harame i Pingarona. Odred se kasnije reorganizovao u šest gore pomenutih bataljona sa oko 4000 vojnika CNT-a. Odredi iz zone centar, podelili su se u grupe od po 20, sa po jednim delegatom na čelu svake grupe, da bi se potom ujedinile i sačinile četu (pet grupa i jedan delegat). Kasnije je oformljen komitet bataljona koji je zajedno sa odbornicima CNT-a činio ratni komitet sa vojnim zapovednicima na čelu. Kada je formirana 14. divizija, formiran je glasnik istog imena.

Preuzeto iz Nacrt istorijske enciklopedije španskog anarhizma, Migela Injigesa (Madrid, 2001); Prevod: CLS, 2006.