Ratko Mladić na svakom koraku (14. 5. 1006)

General Ratko Mladić juče je na Ravnoj Gori bio na svakom koraku. Na majicama, na kapama, na uniformama, na čašama, na flašama za rakiju, u ramovima starih slika, pored ikona i u - Vukovom govoru.

- Ja... Sad... Kad bi ga ugledo ovde, ja bi ga odma izljubio... I, pito bi ga - jesi li gladan junače... - skakao je juče u podne na bregu malo iznad centra Ravne Gore jedan od majevičkih četnika i dohvatao prase koje se kraj njega na ražnju peklo na tihoj vatri. Drugi četnik, sa bradom do pojasa i kokardom na šajkači, obrecnu se čim ču generalovo ime:

- Šta ti ima da se raspituješ ovde za đenerala? Piši vako - ovde došlo iljadu četnika sa Majevice, raspoređeni po čukama okolo, a glavnina ostala na Majevici... I nemo' više da pitaš za đenerala... Jes, i još zapiši - lažu po beogradskim novinama da su četnici sa Majevice protiv Vuka. Mi se ne mešamo ko šta priča po Srbiji.

Valjda zbog toga, samo malo kasnije, kada je o generalu sa glavne bine, preko razglasa govorio Vuk Drašković, ali u nešto drugačijem tonu, dok je oko bine bilo i majevičkih i drugih četnika, Vuku niko nije zviždao niti se ko pobunio protiv tona njegovog govora. A možda i zato što Vuk, mudro, u govoru nijednom Mladića nije pomenuo po imenu.

- Da bi Srbija vaskrsla brzo i lako, postala vodeća zemlja u regionu, potrebno je da svi mi ovde shvatimo da ne može biti pojedinca koji je preči i skuplji, koji je iznad Srbije. Ne znam nikoga od 1941. naovamo, od velikog pogroma srpskog naroda, a da mu Srbija nije pomogla, da mu nije otvorila dušu. Ne sme biti nikoga ko ima pravo da ruši Srbiju, da ceo narod stavlja na poternicu - govorio je Vuk sa bine, i svi su na Ravnoj Gori znali na koga misli, ali, da se ko otvoreno pobunio, da je podviknuo Vuku da nije tako - nije se čulo. Ko je šta mislio dok je Vuk govorio, e, to je drugo... Istina, kad je Vuk počeo govor, neki su se ekspresno okrenuli od bine, i počeli niz masu naroda da zamiču ka - rezervnim položajima.

I dok se Vuk kroz masu svojih pristalica, koji su mu klicali žešće no i jedne od ranijih godina, od crkve na Ravnoj Gori probijao do centralne bine, masom je ječalo - Ratko, Ratko, a čim bi ti pokliči prestali, drugi bi nastavljali - Veljo lopove, Veljo lopove...

Voju Mihailovića i njegove, barem kroz klicanje, juče u masi najžešćih "vukovaca" niko nije ni pomenuo. Čak se jedan četnik za zastavom SDPO dok je Vuk prolazio masom umešao među stotine Vukovih sa plavim zastavama SPO-a i niko ga - nije ni primetio. Možda i zato što su Vukovi oponenti iz suprotnog krila, kasnije oko kamiona, parkiranog kod crkve, uspeli da sakupe jedva par stotina ljudi da ih saslušaju. Ostali su otišli s Vukom...

Srpski korpus iz Nikšića

Jovanka Lazić, iz Medveđe kod Trstenika, kojoj ni 81 godina nije smetala da dođe na Ravnu Goru, izdiže obrvu kad joj pomenuh Vukove oponente.

- Ja sam došla samo da vidim Vuka, i viđela sam ga, rukovali smo se maločas kod crkve. Za njega bi i život dala, ovo ostalo - sve go lopov - izdeklamovala je ne prekidajući da maše velikim srpskim barjakom.

Na Ravnoj Gori, juče se među hiljadama i hiljadama četnika i poklonika Dražinog pokreta, kao i 1941. godine, u ogledalu preslikavala srpska stvarnost. Pred crkvom, neveseli, stoje trojica četnika, a na leđima crnih uniformi piše - Srpski korpus - Nikšić.

- Tamo kod nas situacija došla na prevagu. Vrlo šareno, optimisti mi, a optimisti i oni, i ne zna se šta će biti. Ako bude nezavisnost - šta ćemo - ništa. Najgore je što se narod prodaje za mizerne pare, što je na sve strane sirotinja, pa ih Dukljani lako kupuju. I onom ko kaže da je Srbin dolje više ne možeš vjerovati - kažu zamišljeni.

Drugi četnik, kao prorok, uzeo sliku Karađorđevića i trobojku, pa udrio niz narod.

- Čujte Srbi... Ne pravi se dijete tuđoj ženi i ne sije seme u tuđoj zemlji. Nema Srbije bez kralja... Kralj nije pobego nego je odstupio sa vojskom...

- Tako je, i ja sam za kralja - vikao je drugi iza njega.

Milomir Sajić (83), predratni četnik iz LJiga, služio u Rudničkom korpusu, pobratimio se "četres i neke" sa Dražinim sinom, zašao kroz narod i poklanja - šajkače.

- Šta sam dužan - pitam ga jedan.

- Da budeš Ravnogorac - veli.

Skoliše ga neki.

-Đede jesi li podnio zahtev za penziju?

- Kome?

- A, jesi li tražio četničku spomenicu?

- Od koga - odgovori mudro đed. Vitomir Anđelković (86) iz Kraljeva stao na uzvisinu, pa gleda masu četnika koja je kuljala na sve strane.

- E, slatko mi i milo da dođem ovde i pogledam ovo, ko da smo svi ondašnji živi, eto, tako se osećam...

I dok se masa Vukovih pristalica Dražinih poklonika, hiljade i hiljade, valjala ka centru Ravne Gore, okolo, po udoljinama, skrovitim šumarcima četnički logori živeli su uobičajenim četničkim životom.

U logoru Jaćima Jotića, čuvenog tobdžije iz Pilatovića kod Požege, ne čuje se ni muva.
- Spava komandant - veli jedan od Jotićevih saboraca.
Kad čuše da tražim komandanta narediše posilnom da ide da ga budi.

Malo ne bi, pojavi se Jaćim, zategnut u četničkoj unformi.
Šajkače, šubare, kokarde
- Došao si u gnezdo - kaže Jaćim koji je još od 2000. godine ostao čuven po tome što je na Ravnu Goru dovukao trešnjev top koji je sam napravio, na Ravnoj Gori pucao iz topa, pa ga posle u Požegi uhvatila milicija, zarobila i njega i top i čitavu bateriju. Umalo Jaćim nije dopao teške robije.

NJegovi saborci, Željko Luković, Marko, Ivan i Milan, na Ravnu Goru, pravo iz Pilatovića, 80 i nešto kilometara došli - motokultivatorom. Stavili na prikolicu ića, pića, razglas i rezervni šator. Zaustavila ih policija, kad su videli kud idu i šta nose, policajci se prekrstili i pustili ih. Sutra će natrag, u Pilatoviće, ceo dan vožnje...

U susednom logoru još veća disciplina.
- Jedina mana Ravne Gore jeste što ovo kratko traje, ovako bi trebalo triput godišnje - vele četnici Fruškogorci.
Ispod njih, četnik Pero punio je prangiju i spremao se da je ispali, a oči mu krvave. Ravnom Gorom juče prošao još jedan četnički Sabor. Desetine hiljada ljudi, šajkača, šubara i kokardi...

Izvor

Opet ustaše na Bleiburgu

Bleiburg - Ustaške uniforme i znakovlje, zastave Crne legije i Pavelićeve Nezavisne države Hrvatske opet su pratile komemoraciju žrtvama ratnog zločina počinjenog u svibnju 1945. na Blajburškom polju u Austriji, piše Glas Istre.

"Zadovoljna sam što ovdje vidim puno mladih ljudi, jer ovo je mjesto na kojem se uče hrvatska povijest i jedinstvo", rekla je na Bleiburgu potpredsjednica Sabora i šefica liberala Đurđa Adlešić, dok su se na desetak metara ispred nje vijorile ustaške zastava.

Ovogodišnja obljetnica, na kojoj se okupilo četiri do pet tisuća ljudi, nije se bitno razlikovala od prethodnih - ustaško znakovlje, domoljubni govori i pozivi na osudu komunističkih zločina bili su glavni motivi skupa. Adlešić je primijetila da su na Bleiburg pristigli i Hrvati iz BiH te iz drugih zemalja, dometnuvši: "Ovo je hrvatsko jedinstvo, podjele nam se više nikada ne smiju dogoditi."

Glas Istre piše da su se, pored ustaških uniformi i zastava koje su donijeli posjetitelji, na sve strane mogle kupiti crne kape i zastave, po cijenama od 50 do 150 kuna, te karte velike Hrvatske i literatura tipa - Kako je stvaran mit o Jasenovcu.

Austrijska žandarmerija nije imala posla: nije zabilježila niti jedan incident, a ustaško znakovlje i ove se godine nosilo slobodno i bez straha. Paradoksalno, Ante Herceg iz Ljubuškog požalio se novinarima Glasa Istre na Bleiburgu da mu je policija u Splitu oduzela crnu ustašku kapu, zbog koje je prenoćio u zatvoru i platio kaznu od 1.350 kuna, što je potkrijepio i policijskom potvrdom.

Izvor

Vezani članci

Preduslovi za vođenje antifašističke borbe (9. 1. 2006)

SPC kanonizovala popove koljače (24. 8. 2005)

Četnički program totalitarne države (2. 8. 2005)