Beograd - Prosečan potrošač dnevno potroši tri evra, uglavnom na cigarete, novine, hleb, mleko, parizer i jogurt, piše "Politika".

Potrošači obično kupuju parizer i mortadelu, jeftinije vrste jogurta, sokove i gazirana pića. Najveći račun, plaćen gotovinom, u desetak beogradskih samoposluga je prosečno 1.200 dinara, a onaj plaćen karticom na odloženo 3.000 dinara. Statistika koju vode u tim marketima pokazuje da se najmanje kupuje ponedeljkom, a najviše nedeljom.

Uvozne cigarete se prodaju bolje nego domaće, a kupci su spremni da odu do druge radnje kako bi nabavili taj proizvod ako ga u njihovoj radnji nema, piše Politika.

Zvanična statistika pomenutu dnevnu potrošnju komentariše kao realnu i vrlo blisku trenutnim mogućnostima građana. Iako je poslednja prosečna zarada u Srbiji oko 20.000 dinara veća 6,5 odsto nego prošlog meseca, ona ipak nema pokriće u industrijskoj proizvodnji, koja je u istom periodu manja 0,6 odsto. Vladana Hamović, naučni savetnik u Institutu za ekonomiku poljoprivrede, kaže da prosečna zarada nema realno pokriće. "Ona je inicijator veće potrošnje i kretanja cena na malo. Dnevna korpa, koja vredi najviše pet evra, kako kažu trgovci, pravi je pokazatelj, jer 60 odsto zaposlenih u Srbiji prima prosečnu i zaradu manju od proseka", kaže ona.

Zarada od oko 220 evra, koliko prima većina građana Srbije, prilično je opterećena raznim izdacima. Samo na hranu odlazi više od 40 odsto, 26 na komunalije i druge račune, a 13 na saobraćajne usluge. Za odeću, obuću, školarine, kulturu ili belu tehniku od plate ostaje pedesetak evra. Vladana Hamović kaže da se, iako je u odnosu na prošle godine došlo do pozitivnih pomeranja u odnosu prosečne zarade i prosečne vrednosti korpe, o rastu kupovne moći ne može govoriti jer većina građana živi na rubu egzistencije.

Marketi Delte su u prvih pet meseci ove godine, u odnosu na isti period prošle, zabeležili rast potrošnje od oko 10 odsto, ali direktor Dragan Filipović kaže da to ne može biti povezano s rastom standarda jer takva slika najčešće može da bude rezultat uticaja asortimana, cena i sposobnosti trgovca da omogući kupcu bolju i primamljiviju ponudu. U proteklom periodu građani su se mahom zaduživali za kupovinu automobila ili bele tehnike, pa je i to uticalo na smanjuje kupovne moći u smislu kupovine u marketima. Sve manje novca troši se na hranu, ali isključivo zbog nemaštine. Na to ukazuje i činjenica da se struktura korpe već dugo ne menja.

Filipović kaže da je u Deltinim manjim radnjama prosečna vrednost dnevne korpe 5,5 evra, u supermarketima više od 10, a u hipermarketu Tempo između 30 i 40 evra. Najmanja korpa, od oko 500 dinara, sadrži hleb, mleko, meso i povrće, a ona srednja, uz gazirana pića, vodu, pivo, i vino ili neki strani sir. Kupci koji nabavljaju namirnice u Tempu snabdevaju se obično za dve nedelje i u korpi se nađu i pića na karton ili neke namirnice u većim pakovanjima", kaže Filipović.

U pomenutim marketima, u kojima se godinama prave statistike i preseci tri puta nedeljno kažu da se potrošačke navike teško menjaju, baš kao i struktura potrošačke korpe. Prema njihovim podacima, najbolje se prodaje asortiman Karneksa, dok u skupljoj kategoriji potrošači obično uzimaju suhomesnate proizvode Zlatiborca. Uvozni suhomesnati proizvode, tvrde, gotovo da se ne prodaju jer su isuviše skupi za prosečan kućni budžet.

Pokret potrošača je nedavno u jednom istraživanju upozorio kupce da prate cene u trgovinama, jer postoje velike razlike na nekim artiklima. Bilo je primera da se u istim trgovinama, na različitim lokacijama, registruju drugačije cene. Možda zbog toga, ali i nekih nekontrolisanih povećanja cena osnovnih životnih namirnica, Ministarstvo trgovine je pre nekoliko meseci reagovalo i čak zapretilo administrativnim merama u kontroli cena osnovnih životnih namirnica. Ta nepopularna mera je izostala, ali su se za istim stolom našli predstavnici Ministarstva trgovine, finansija i predstavnici velikih trgovačkih lanaca, pa je dogovorena kontrola marži. Ta akcija je sprovedena nekoliko puta, a najnoviji izveštaj sa terena je u Ministarstvu finansija, koje bi narednih dana trebalo da saopšti svoj sud. Prema nezvaničnim informacijama, trgovci u nekim slučajevima nisu poštovali dogovor da cene osnovnih životnih artikala dovedu u prihvatljive okvire.

Izvor