Kraljevo - "Gladna sam... žedna sam...", zavapila je pedesetpetogodišnja Kraljevčanka Branka Živanović, kada smo se pojavili u dvorištu kuće u kojoj je do pre koji dan privatno stanovala. Početkom meseca dobila je od gazde otkaz, a novca da iznajmi drugi stan - nema.

Tu u Kursulinoj ulici, u blizini Male pijace, sa bolesnim dvadesetogodišnjim sinom, čeka da joj neko pomogne. Pomoći, međutim, nema, a Branka na nesnosnoj, tropskoj pripeci polako gubi moć govora.

- Molim te, sine, reci im da mi pomognu. Više ne mogu da izdržim. Već četiri dana i četiri noći živim na ulici. Sin mi je bolestan, ja sam bolesna, nema nam spasa, ali zašto da pocrkamo kao životinje. Ima li neko duše u ovom prokletom gradu - tiho jeca Branka.

Zaposlena je, inače, u kraljevačkom Zdravstvenom centru "Studenica", na Odeljenju za plućne bolesti. Nedavno i sama obolela od karcinoma pluća.
Išla je, govori već šapatom, od vrata do vrata. Pisala i molila predsednika opštine Miloša Babića, ministra Velju Ilića, direktora Zdravstvenog centra doktora Dragana Arsića.

BEZ STRUJE, A MAJSTORIMA ZAPOVEĐENO DA JE DOVEDU U RED

Doktor Dragan Arsić potvrđuje da je Branka Živanović već jednom preseljavana u Vitanovac, ali da se otuda vratila, jer "nije joj se dopao stan".
- Rekli su mi da u stanu nema struje, pa sam naložio našim majstorima da odu tamo i to dovedu u red. Obavešten sam da je juče izjutra porodica Živanović preseljena u Vitanovac - rekao nam je Arsić.


MUKA ŽIVA

Doskorašnje komšije Branke Živanović potvrđuju da je njena porodica živela u oskudici. Znaju za zdravstvene probleme majke i sina.
- Muka živa. Kad je trebalo da se iseli, dolazili su policajci, sudski izvršitelji, razni. Sedela je ovde na terasi kod mene dva dana, pomagala sam joj koliko sam mogla. Jutros su im stvari odvezli u Vitanovac - ispričala nam je Milica Vlatković, vlasnica kafane "Hrast" u Kursulinoj ulici.


- Obećano mi je da će me smestiti u neku prostoriju koja pripada našoj ambulanti u selu Vitanovcu. Obećali, ja se nadala, a oni me prevarili. Obećali su mi kamion da nekud odvezem svoje stvari i opet me prevarili - priča nam Živanovićeva.

Sve njene stvari izbačene su iz kuće u kojoj je stanovala i na kamari stoje u dvorištu. Kartonske kutije, odeća, stolice... sve jedno preko drugog.

- Ako padne kiša - pribojava se Branka - sva će ova sirotinja propasti. Ionako nemam od čega da živim i bolesnom sinu kupim lekove. Ako nam i ovo propadne, možemo oboje da skočimo u Ibar.
U Zdravstvenom centru "Studenica" znaju za ovaj slučaj. Poznata im je, zapravo, Brankina sudbina, ali su tek od novinara saznali da im je koleginica pola nedelje bez krova nad glavom.
Doktor Dragan Arsić, direktor Centra, kaže da je odavno odobrio zahtev da se Branka i njen sin, oboje teški bolesnici, usele u pomoćne prostorije ambulante u Vitanovcu.

- Zahtev sam prosledio vitanovačkoj mesnoj zajednici, jer je ona vlasnik tog prostora. Zašto se Branka nije uselila, iskren da budem, ne znam. I za mene je to iznenađenje, naravno neprijatno. Čim sam ovo od novinara čuo, pozvao sam glavnu medicinsku sestru i od nje dobio obaveštenje da će Branka i njen sin biti odmah preseljeni u Vitanovac - kaže Arsić.

On napominje da mu se Branka nikada lično nije obraćala, a da jeste, "svakako bi sve učinio da joj se izađe u susret". Centar, inače, nema mogućnosti da rešava stambena pitanja svojih radnika, jer je ukinut nekadašnji Fond za solidarnu stambenu izgradnju.

Izvor