Žena modra od prebijanja izbačena je iz kuće pre tri dana. Noć kasnije, u krevet pored nje u prihvatilištu za žrtve porodičnog nasilja Sigurna kuća ušla je majka s malom bebom. Suprug je pretio da će ubiti sebe, a potom i dete, a ona je pobegla. Iz unutrašnjosti je, isprebijana, nešto kasnije došla još jedna majka.

Koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević za Blic kaže da je u Srbiji s prvim letnjim danima i godišnjim odmorima nasilje u porodici u porastu. "U Sigurnoj kući trenutno imamo 55 žrtava. Očekivali smo porast nasilja u vreme godišnjih odmora i proširili smo se pred leto za još jedan objekat. Imali smo iskustvo od prošle godine, kada je ta vrsta nasilja takođe drastično uvećana. Prihvatilište nam je uvek prepuno leti jer se tada, zbog klimatskih uslova, žrtve nasilja, deca i žene, lakše odlučuju da napuste dom u kom trpe nasilje. Smatraju da je bolje taj problem da preguraju kada je vreme lepo i nadaju se da će se do zime snaći", kaže Vesna Stanojević. Prosečna porodica u bilo kojoj zemlji u okruženju u ovo doba godine raduje se letu, sprema se za godišnji odmor ili gleda slike sa letovanja. Zašto je u Srbiji drugačije?

Psihoanalitičarka Tamara Štajner-Popović kaže da su u to vreme članovi porodice slobodniji i više zajedno. "Ne radimo od jutra do mraka i frustracije nagomilane tokom godine isplivavaju. Tenzija se ne prazni na drugim mestima, već u kući. Uporedite dve porodične priče, jednu one koja se veselo sprema na odmor i one koja jedva sastavlja kraj s krajem. Kada nema novca ni za odmor ni za budućnost, a takve su porodice u Srbiji u većini, stvara se osećaj beznađa i besa. Nažalost, uvek smo najagresivniji prema najbližima jer sebi dopuštamo oblike ponašanja koje ne ispoljavamo prema nepoznatima i u kolektivu”, objašnjava ona.

Stručnjaci kažu da je u Srbiji i dalje na snazi model da je muškarac snažniji, a nasilnik je u većini slučajeva onaj koji ima moć. Međutim, činjenica da se leti nasilje povećava ukazuje i na ostale aspekte života u Srbiji. Vesna Stanojević navodi i da ekonomski faktor veoma utiče i podstiče nasilje. "Primera radi, dete očekuje od oca da mu obezbedi odlazak na more. Otac to ne može materijalno da izdrži. Pravdajući se pred samim sobom i pred drugima, on bukvalno inscenira svađu zbog koje se odlazak na more ne može dogoditi. Krene od slabih ocena, slede batine, a tada nastaje porodična drama”, kaže Vesna Stanojević.

Kako objašnjava Tamara Štajner-Popović, ekonomski faktor dovodi do nasilja iz frustriranosti, kada se ne može pružiti ni drugome ni sebi ono što se želi. A onda se u besu lako diže ruka.

U Sigurnu kuću došla je i jedna Beograđanka, intelektualka. Malo je reći da je pretučena. Kada je trebalo da ode lekaru u dom zdravlja na opštini gde živi, da dobije lekove, ali i potvrdu o prebijanju, nije mogla. Suprug koji ju je povredio radi u tom domu zdravlja. Došla je po pomoć u Sigurnu kuću.

Istraživačica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Slađana Jovanović kaže da istraživanje na nivou Srbije, koje je uradilo Viktimiloško društvo, svedoči o tome da je svaka treća žena bila ili jeste žrtva fizičkog nasilja, a da je svaka druga psihički zlostavljana. Kad je reč o deci, to je velika tamna brojka jer se ta vrsta nasilja teže uočava. Na površinu češće isplivava partnersko nasilje i najvidljivije je, kaže ona.

U Srbiji su muškarci nasilnici u 80 odsto slučajeva, a žene u 20, ali najčešće prema drugim ženama.

Izvor