Beograd - Više od polovine onih koji sajt Infostuda posećuju radi traženja posla, tačnije njih 52 odsto, bez dileme bi odbilo volontiranje kao uslov za stalno zaposlenje, uz poruku poslodavcu "volontirajte vi". Linija između volontiranja i "izrabljivanja" veoma je tanka, pa sve više privatnika, čak i ona koja radnike traže preko legalnog konkursa, zapošljava uglavnom studente od kojih traži nekoliko meseci rada bez zarade, a potom ih otpusti sa obrazloženjem "da nisu ispunili očekivanja".

Studentkinja Marija Jovanović iz Herceg Novog kaže da je tokom studiranja Više poslovne škole u Beogradu radila u više privatnih preduzeća kao sekretarica, ali da se ne seća da je nekada dobila platu.

- Gazde su nalazile sve moguće izgovore da me "otkače" posle "probnog rada", najčešće mesec-dva dana od mog ulaska u firmu. Govorili su mi da ne znam da "slepo" kucam na računaru, da sam neljubazna sa strankama, da dolazim neuredna ili preterano sređena na posao. Onda su nalazili novu radnicu, koju bi, takođe, posle dva meseca otpustili bez dinara. I tako u krug - priča Marija.

Prema odredbama Zakona o radu (član 36), ugovorom o radu može da se dogovori probni rad, koji može da traje najduže šest meseci. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu, a zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Neki vole rad za džabe

U anketi na sajtu Infostuda učestvovalo je 2.166 posetilaca koji su završili rečenicu "Da vam, kao uslov za zaposlenje, ponude prvo šest meseci volontiranja u firmi, vi biste...". Od ovog broja 19,3 odsto je odgovorilo da bi uz obrazloženje posao je posao verovatno prihvatilo volontiranje.


Međutim, da bi neko mogao da dođe na probni rad, on s poslodavcem mora da sklopi ugovor o radu, a kada ugovor postoji, poslodavac je u obavezi da isplati zaradu tako da se probni rad i volontiranje nikako ne mogu smatrati sinonimima.

- Sigurno je da nijedan sindikat takvo ponašanje pojedinih poslodavaca ne može pozitivno da oceni. Takva praksa dovodi do nesigurnosti radnika, a s druge strane, poslodavci se tako ponašaju pravdajući se da nemaju olakšice prilikom zapošljavanja radnika. Zbog svega toga država mora da započnne sa politikom davanja olakšica poslodavcima, a to će početi od 1. januara 2007. godine.

- Sve to je povezano s problemom teškog ulaska sindikata u privatne firme, gde ne postoji samo otpor kod poslodavaca, već i kod radnika, koji se plaše da traže zaštitu sindikata u takvim slučajevima jer postoji mnogo veća ponuda radne snage na tržištu od obima posla koji poslodavac može da ponudi. Zbog toga je stalno prisutan strah od otkaza - kaže Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Više od polovine od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji čine mladi, dok jedna petina radi kod privatnika na crno. Više od 400.000 mladih ljudi otišlo je iz zemlje, uključujući i 30.000 stručnjaka iz raznih oblasti. Razna istraživanja pokazuju da bi više od polovine ljudi koji imaju manje od 30 godina napustilo zemlju čim im se ukaže prilika, dok 65 odsto njih uopšte ne veruje da će država u naredne dve godine da učini nešto, čime bi se njihov status poboljšao.

Izvor