Beograd - Slučajevi brutalnog prebijanja ljudi od 1991. do 2000. uglavnom zastareli.

Batinaši u policijskim uniformama iz Miloševićevog vremena nisu odgovarali za premlaćivanja građana od 1991. do 2000. zbog dugogodišnjeg ometanja tužilaštva i policije. Interesa za kažnjavanje policajaca koji su počinili te brutalnosti nije bilo u vreme Miloševića, ali ni posle 5. oktobra, u sve tri Vlade.

Zahvaljujući nedostatku političke volje, mnogi od tih slučajeva su pravno zastareli, pa Miloševićevi batinaši i dalje bez posledica rade u MUP-u Srbije. Izvesne šanse za pokretanje postupka imaju žrtve koje su preživele torturu od 1996. jer za njih još ne važi apsolutna zastarelost. Ti ljudi moraju da se interesuju u tužilaštvima da li je i kako postupano po njihovim krivičnim prijavama. Ako su tužilaštva odustala od krivičnog gonjenja, žrtve mogu pokrenuti postupak po privatnoj tužbi.

Profesor Goran Ilić sa Pravnog fakulteta u Beogradu objašnjava da postoje dve vrste zatarelosti. Jedna je relativna i računa se od vremena izvršenja krivičnog dela, a druga je apsolutna, koja je dva puta duža od relativne i računa se takođe od izvršenja krivčnog dela, ali ako se preduzme neka procesna radnja u cilju gonjenja učinioca. "Ako je propisana kazna veća od tri godine, što je verovatno slučaj s batinanjem građana, relativna zastarelost je pet godina, a apsolutna zastarelost 10 godina. Batinanja građana sa demonstracija 1996/97. su na granici apsolutne zastarelosti, a sve pre toga je zastarelo", kaže Ilić.

Izvor