Zahtev estonskih i letonskih veterana baltičkog esesa i pripadnika drugih rodova Hitlerove armije za priznavanje statusa boraca za slobodu
Baltički nacisti, akteri neslavne epohe, ponovo dižu glavu. Pred svečanom kulisom, uz cveće i transparente, uz zvuke vojne muzike poznatog ritma i sadržaja, veterani baltičkih eses formacija i drugih rodova Hitleru pripojene kvislinške vojske prodefilovali su prošlog vikenda istočnoestonskom varošicom Volost Vajvara, nekadašnjom tvrđavom tamošnjih crnokošuljaša. I letonskom prestonicom Rigom.

Grandiozna kulisa, namenjena esesovcima i petokolonašima, proglašena je dužnim naklonom – pred oslobodiocima Baltika. Šest i po decenija posle pridruživanja nacističkoj ubilačkoj mašineriji, u martu 1943. godine, oni sada traže priznavanje statusa boraca za slobodu i demokratiju.

Epizoda bi, izvesno, bila shvaćena kao svojevrsna provokacija zarobljenika duha prošlosti, da toj „demonstraciji nesalomljivog oslobodilačkog duha” nije dao svoj doprinos i estonski ministar odbrane Jak Avikso. Šaljući pozdrave organizatorima i učesnicima, ministar je – doslovce – izjavio: „Borba estonskih vojnika pod bojnim barjakom Adolfa Hitlera trebalo bi da bude unesena u zlatne anale nacionalne istorije kao drugi oslobodilački ustanak Estonaca” (posle onog koji je usledio po svršetku Prvog svetskog rata, i trajao od 1918. do 1920. godine).

Nošeni duhom komšijskog nadmetanja, Letonci nisu dozvolili Estoncima da im preotmu primat dežurnih ultradesničara u regionu. Istovremeno je održana parada u organizaciji „Društva letonskih nacionalnih boraca”, u prestonici Rigi, uz učešće veterana svih boračkih organizacija koje su, kako je istaknuto, dale svoj doprinos borbi za slobodu. Na pitanje ko je bio i ostao neprijatelj, letonski mediji su konstatovali da je opasnost odvajkada dolazila sa istoka, nikada, ni u epohi Trećeg rajha, sa zapada: „Sovjetski Savez je bio neprijatelj dva naroda”, istaknuto je u lokalnim komentarima, pri čemu se primedba dva naroda u ovom slučaju odnosila na Letonce i – Nemce.

Poput estonskog ministra odbrane, letonski predsednik Valdis Zatlers lično je uputio pozdrave i reči podrške učesnicima letonskog defilea.

Izvan granica dve baltičke državice, neslavno veličanje nacističke prošlosti, pod plaštom borbe za oslobođenje od sovjetske okupacije, naišlo je na otvorenu podršku ekstremne desnice širom Evrope. Nekoliko stotina nacista, neonacista i ultradesničara drugih opredeljenja otputovalo je, u funkciji emisara dobre volje, u dve baltičke zemlje, ne bi li svojim prisustvom uveličali ispravljanje „istorijskih zabluda o Trećem rajhu”.
Crnokošuljaške predstave u Estoniji i Letoniji, čini se, ipak su probudile i demokratski nastrojenu javnost iz dugog i dubokog sna. Tako je u Nemačkoj, primera radi, pokrenuta javna rasprava koja bi trebalo da dovede do ukidanja nakaradne odluke Saveznog socijalnog suda u Kaselu. Na dan 18. decembra 1998. godine pomenuti sud je dao pravo estonskim veteranima esesa na isplatu alikvotnog dela penzije iz nemačkog socijalnog fonda. A u slučaju da je reč o preminulim, pravo na naknadu polažu njihovi pravni naslednici.

Izvor