Evropske vlasti još uvek nisu našle efikasan lek protiv sve agresivnijih neonacističkih grupa, što pokazuju brojni primeri iz različitih evropskih zemalja. Najsvežiji primer je Češka, gde su posle ogromnog protesta javnosti, vlasti Praga jedva uspele da nađu pravno rešenje da zabrane marš neonacista starim jevrejskim getom u tom gradu, i to na godišnjicu Kristalne noći, koja je označila početak pogroma Jevreja u nacističkoj Nemačkoj.

Mladi nacionalni demokrati u Češkoj, iza kojih stoje neonacisti, i dalje se ne obaziru se na zabranu gradskih vlasti i najavljuju marševe širom Praga na Kristalnu noć 10. novembra. Oni su na svom internet sajtu saopštili da će „bez obzira na pritiske, održati pohod protiv češkog učestvovanja u okupaciji Iraka“, što je, u stvari, maska za nacistički marš.
Prag je prvobitno dozvolio najavljeni marš Mladih nacionalnih demokrata jevrejskim getom uz objašnjenje da je sličnu zabranu prethodnog marša neonacista poništio sud. Ali, posle brojnih apela iz zemlje i sveta, vlasti u Pragu su uspele da nađu zakonsko rešenje putem koga će i pored odluke suda zabraniti marš. Sada, umesto zabranjenog marša u samom jevrejskom getu, češki neonacisti planiraju da prođu pored stare jevrejske četvrti Jozefov. Brojni građani najavili su da će se tog dana pridružiti Jevrejima i zajedno, živim štitom pokušati da zaustave neonaciste. Ovaj scenario već je poznat iz 2003, kada su neonacisti pokušali da s bakljama prođu starim jevrejskim getom skandirajući: „Češka Česima“, ali su ih građani, na apel jevrejskih zajednica, sprečili živim zidom.
U Nemačkoj su pristalice Nacionaldemokratske partije Nemačke nedavno izdale časopis za decu i omladinu „Kopriva“, u pokušaju da privuku što veći broj mladih birača. Angela Merkel, nemačka kancelarka, se protivi zabrani NPD, na šta su se pozvali njeni koalicioni partneri iz Socijaldemokratske partije. Merkelova je naglasila da se protiv ekstremizma treba boriti na političkom frontu. „Zabranjivanjem partije neće biti rešen problem“, rekla je Merkelova.
Nemačka je pokušala da uvede zabranu svastike na nivou Unije, ali su reagovale hindu organizacije u Evropi. Nedavno je regionalno tužilaštvo u poljskom mestu Zbaže saopštilo kako smatra da je nacizam „prihvatljiv na privatnim skupovima“.

Od Švedske do Srbije
MAĐARSKA - Mađarski crnokošuljaši, tvrde da se zalažu za očuvanje mađarske kulture i negiraju da gaje antisemitističke stavove. Uživaju podršku ultradesničarske partije Jobik. Na njihovoj meti nalaze se Romi.
POLJSKA - Vlada formirana 2005. godine uključila je i članove ultrakonzervativne Lige poljskih porodica, koja je povezana s ekstremno desničarskom grupom „Sva poljska omladina“.
BUGARSKA - Nedavno je grupa „pravih Bugara“ pretukla do smrti jednog romskog dečaka. Bugarski nacionalisti su istakli da je ovo početak rasne borbe i najavili osnivanje „anticiganske milicije“ po ugledu na Kju kluks klan.
SKANDINAVIJA - Neonacističke grupe u Skandinaviji su veoma brojne. Samo u Švedskoj ih ima tridesetak i one u toj zemlji imaju svoje bendove, izdavačka preduzeća, legalizovane prodavnice.
ITALIJA - Nacionalna alijansa Italije je jedna od najznačajnijih političkih partija u zapadnoj Evropi, koju mediji opisuju kao neonacističku. U Italiji postoji veliki broj skinheds i neonacističkih grupa.
GRČKA - Najznačajnija organizacija je „Hrisi avgi“. Izdaje mesečni omladinski magazin, kao i nedeljni list. Grčki neonacisti su poznati po huliganizmu tokom utakmica.
SRBIJA - Najpoznatiji je „Nacionalni stroj“. Sud je 2005. godine podigao optužnicu protiv osamnaest pripadnika te grupe, zbog izazivanja mržnje. Nedavno su tokom protestnog marša u Novom Sadu pod nazivom „Srpski marš - marš za jedinstvo Srbije“, izazvali ozbiljan incident i pokazali da i Srbiji preti opasnost od rehabilitacije neonacizma.

Izvor