Socijalni bunt u Francuskoj danas dostiže vrhunac izlaskom na ulice zaposlenih u javnim službama koji se nadovezuje na sedmi dan štrajka u javnom saobraćaju, dok ne rade mnoge škole, fakulteti, bolnice, jutros nije bilo dnevne štampe, a u štrajku su i radnici pošte i elektrodistribucije.

Putnici u vozovima i metroima našli su se jutros u istoj situaciji blokade kao i prethodnih dana, dok su sindikati pozvali oko pet miliona državnih funkcionera na jednodnevni štrajk. U protestnoj šetnji, koja je najavljena u popodnevnim časovima, njima bi trebalo da se pridruže i studenti i srednjoškolci koji štrajkuju protiv zakona o Univerzitetu, koji su širom zemlje blokirali pedesetak fakulteta i škola. Od jutros su mnoge osnovne škole zatvorene, a nastava se ne odvija ni u nekim srednjim školama i gimnazijama, dok je u bolnicama manji broj lekara.
Kontrolori leta na pariskim aerodromima "Šarl de Gol" i "Orli" takođe štrajkuju, pa su česti zastoji, a neki letovi su i otkazani. Na kioscima jutros nije bilo dnevne štampe, zbog štrajka sindikata distributera koji su solidarni sa pokretom u javnim službama. Zastoji u saobraćaju se nastavljaju sa malo manjim intenzitetom nego proteklih dana. Tri od četiri železničara su se danas vratila na posao, ali je na voznom redu u proseku jedan od tri voza. U gradskom saobraćaju nastavljaju se gužve i nezadovoljstvo putnika, koji na nekim linijama metroa čekaju i do sat vremena. Na prilazima Parizu kolone vozila su jutros iznosile oko 200 km, a konstatovan je i veći broj autmobilskih nesreća.
Štrajk u saobraćaju bi, prema najavama, trebalo da se završi već sutra, kako se sindikati i vlada spremaju da sednu za pregovarački sto. Zahtevi železničara i zaposlenih u javnim službama nisu isti. Dok je štrajk u javnom saobraćaju usmeren protiv reforme penzionog sistema, koja se odnosi na ukidanje povlastica prilikom penzionisanja zbog težih uslova rada u nekim zanimanjima, poput železničara ili zaposlenih u elektrodistribuciji, zaposleni u državnim službama štrajkuju zbog smanjenja kupovne moći i kvaliteta života. Štrajk zaposlenih u javnom sektoru naročito je izražen u školama i bolnicama. Radnici u prosveti štrajkuju i zbog najavljenih ukidanja radnih mesta - 23 000 od naredne godine - dok sindikati lekara pozivaju na "odbranu javnog bolničkog sektora od liberalne politike u zdravstvu koja bolnice pretvara u preduzeća".
U saopštenju sindikata zdravstvenih radnika navodi se da "liberalni zaokret u politici zdravstva programirano guši francuski javni zdravstveni sistem". "Posledice će biti nedopustive za sve pacijente, a naročito za one koji su u najtežoj situaciji", poručuju lekari.
Socijalni bunt, koji danas dostiž vrhunac, predstavlja prvi pravi izazov za predsednika Nikolu Sarkozija i njegovu reformsku politiku. "Ova nedelja je odlučujuća za svakoga", predvideo je u nedelju ministar rada Ksavije Bertran, koji se sprema da pregovara sa sindikatima.
Zajednički svim štrajkačima je strah od smanjenja kupovne moći, što je, prema istraživanjima, glavna preokupacija Francuza. Sarkozi, koji je svoju kampanju gradio na ovoj temi i obećao sunarodnicima povećanje životnog standarda, na udaru je zbog toga što njegova politika ekonomskih reformi još ne pokazuje rezultate. Iako ga većina Francuza podržava, nedelja socijalnog nezadovoljstva ostavlja trag na njegovu popularnost, koja je u blagom opadanju. Šef države je ostao u senci od početak štrajka, dok je u prvom planu vlada premijera Fransoa Fijona i Ksavije Bertran.
Većina Francuza ne podržava razloge za štrajk železničara, ali je i vlada pod pritiskom da što pre pronađe izlaz iz krize. Njeni predstavnici poručuju da neće napraviti ustupke oko spornih reformi, objašnjavajući da je jedini način da se pokrene privreda i poveća kupovna moć ako Francuzi rade više nego do sada.
Ministar ekonomije Kristin Lagard izjavila je da je štrajk koji je počeo prošle nedelje do sada koštao zemlju između 300 I 400 miliona evra dnevno.

Izvor