Beograd - Najviši parametri zagađenja vazduha u Evropi izmereni su upravo kod nas, u Pančevu.

Veoma loša ekološka situacija je i u Beogradu, gde je glavni zagađivač saobraćaj, i u Boru, gde se prerađuju rude bakra. Veoma su zagađena i većina mesta u kojima rade termoelektrane s pepelištima, fabrike metala i hemijska industrija, upozorili su stručnjaci na skupu o bezbednosti i zaštiti životne sredine.

U vazduhu, zemljištu i vodi u Srbiji najčešće se nalaze amonijak, gvožđe, mangan, metan, karboni i ugljen-dioksid, ističu stručnjaci.

Ekspert za hemiju Rade Biočanin kaže da su uzroci zagađenja mnogobrojni, od lokalnih ekoloških katastrofa, pa do globalne situacije.

“Moramo poći pre svega od urbanog zagađenja, to su: saobraćaj, fizički zagađivači, kao buka, zatim proizvodnja, nažalost, naše fabrike ne rade kao nekada, pa je manje industrijsko zagađenje, tu je otpad. Moramo to posmatrati u korelaciji odnosa i parametara koji utiču na ovo”, rekao je Biočanin.

Najčešće posledice zagađenja su bolesti disajnih organa, alergije i porast malignih bolesti.

Otpad, bilo industrijski, hemijski ili nuklearni, jedan je od najtežih zagađivača i problem koji zahteva hitno rešenje, smatra Miodrag Pantelić, profesor Tehnološkog fakulteta u Čačku.

“Mislim da vrlo malo poklanjamo pažnje, da to odlažemo za nove generacije. Oni treba da reše pitanje nuklearnog otpada, tu nismo ništa uradili, pitanje drugog otpada, jer takav otpad, koji je štetan i po bakteriološkoj i virusološkoj liniji, zagađuje nam zemljište i vodu, a preko lanca ishrane dolazi u naš organizam, tako da je naš organizam zagađen”, ovjašnjava Pantelić.

Slobodan Nešković, iz Centra za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti, smatra da je neophodno doneti strategiju nacionalnih interesa, s novim konceptom nacionalne bezbednosti kako bi se rešio problem zagađenja.

Taj novi koncept u prvi plan bi postavio bezbednost pojedinaca, a u strategiju bi bili ugrađeni koncepti održivog razvoja i ekološke bezbednosti.

Izvor