Proglas pariske Komune

REPUBLIKA FRANCUSKA

Sloboda - Jednakost - Bratstvo

PARISKA KOMUNA

DEKLARACIJA FRANCUSKOM NARODU

(19. april 1871.)

U bolnom i strašnom sukobu koji još jednom nameće Parizu užas opsade i bombardovanja, koji izaziva prolivanje francuske krvi, umiranje naše braće, žena, naše dece satrvene pod granatama i kartečom, neophodno je da javno mnenje ne bude podeljeno, da nacionalna svest ne bude ničim pomućena.

Trebalo bi da Pariz i domovina zajedno znaju kakva je priroda, razlog, cilj revolucije koji se ostvaruje; trebalo bi, konačno, da odgovornost za bolove, patnje i nesreće čije smo mi žrtve, padne na one koji, nakon što su izdali Francusku i predali Pariz strancima, nastavljaju rušenje glavnog grada sa slepom i krvoločnom upornošću, da bi, u slomu Republike i porazu Slobode, prikrili dvostruko svedočanstvo njihove izdaje i zločina.

Komuna ima zadatak da potvrdi i odredi težnje i želje stanovnika Pariza; da precizira karakter pokreta od 18. marta, koji je neshvaćen, nepoznat i oklevetan od strane političara koji se nalaze u Versailles-u.

Na taj način, Pariz se muči i pati za čitavu Francusku, kojoj, svojim borbama i žrtvama, priprema duhovni, moralni, administrativni i ekonomski preporod, slavu i napredak.

Šta on traži?

Priznavanje i učvršćenje republike, takav oblik vladavine koji podrazumeva prava naroda i pravilan razvoj i slobodu društva.

Potpunu autonomiju Komune proširenu na sva mesta Francuske i osiguravanje svakom celokupnost njegovih prava, a svakom Francuzu puno ispoljavanje svojih sposobnosti i sklonosti, kao čoveka, građanina i radnika.

Autonomija Komune će imati kao granicu samo jednako pravo autonomije svih ostalih komuna koje pristupe ugovoru, čije udruženje treba da osigura francusko jedinstvo.

Neotuđiva prava u Komuni su:

Izglasavanje opštinskog budžeta, prihoda i rashoda; određivanje i srazmerna podela poreza; upravljanje lokalnim službama; organizovanje svoje magistrature, unutrašnje policije i nastave; upravljanje dobrima koja pripadaju Komuni.

Biranje činovnika i opštinskih funkcionera svih vrsta putem izbora ili konkursa, sa odgovornošću, i stalnim pravom kontrole i opoziva.

Apsolutna garantija lične slobode, slobode savesti i slobode rada.

Stalna intervencija građana u opštinske poslove slobodnim izražavanjem svojih ideja, slobodnom odbranom svojih interesa: garantije koje je Komuna dala svojim izjavama, same obavezuju da se nadgleda i osigura slobodno i ispravno vršenje prava izbora i javnosti.

Organizovanje gradske odbrane i Nacionalne garde, koja bira svoje šefove i jedina se stara o održavanju reda u gradu.

Pariz ne traži ništa više u ime lokalnih garantija, pod uslovom, razume se, da ponovo nađe u velikoj centralnoj administraciji, predstavništvu ujedinjenih komuna, ostvarenje i primenu istih principa.

Ali, pod zaštitom svoje autonomije i koristeći svoju slobodu akcije, Pariz zadržava za sebe kao što će se to razumeti, da izvodi administrativne i ekonomske reforme koje traži njegovo stanovništvo; da stvara vlastite institucije za razvoj i širenje obrazovanja, proizvodnje, razmene i kredita; da učini opštom moć i svojinu, sledeći potrebe momenta, želje zainteresovanih i praksom date podatke.

Naši neprijatelji se varaju ili varaju domovinu kada optužuju Pariz da želi da nametne svoju volju ili suprematiju nad ostalim delom nacije, i da teži nekoj diktaturi koja bi bila stvarni napad protiv nezavisnosti i suvereniteta ostalih komuna.

Oni se varaju ili varaju domovinu kada optužuju Pariz da teži razaranju francuskog jedinstva koje je uspostavila revolucija u jednoglasnim odobravanjima naših otaca, koja su se slegla u praznicima Federacije svih delova stare Francuske.

Jedinstvo, onakvo kakvo nam je bilo nametnuto do ovog dana od strane carevine, monarhije i parlamentarizma, je samo nerazumna, samovoljna ili tegobna despotska centralizacija.

Političko jedinstvo, kakvo želi Pariz, je dobrovoljno ujedinjavanje svih lokalnih preduzimljivosti, spontanog takmičenja i slobodno od svih individualnih snaga u pogledu zajedničkog cilja, blagostanja, slobode i sigurnosti sviju.

Komunalna revolucija, koja je počela na narodnu inicijativu 18. marta, najavljuje novu eru iskustvene, pozitivne i naučne politike.

To je kraj starog državnog i klerikalnog sveta, militarizma, funkcionarizma, eksploatacije, berzanskog zelenaštva, monopola, privilegija, kojima proletarijat duguje svoje robovanje, otadžbina svoje nesreće i nevolje.

Neka se već jednom smiri ova draga i velika otadžbina, zavedena obmanama i klevetama!

Borba koja se vodi između Pariza i Versailles-a je od onih koje se ne mogu završiti praznim kompromisom; takav ishod bi mogao da bude neizvestan. Pobeda, kojoj teži nesavladivom energijom Nacionalna garda, će ostati u ideji i pravu.

Mi se obraćamo Francuskoj.

Podsećamo je da Pariz poseduje u oružju isto toliko koliko u neustrašivosti; da brani poredak sa isto toliko energije koliko entuzijazma; da se žrtvuje sa isto toliko razuma koliko heroizma; da se naoružava samo požrtvovanošću za slobodu i slavu svih, da bi Francuska obustavila ovaj krvavi sukob!

Na Francuskoj je da razoruža Versailles, svečanim objavljivanjem svoje volje kojoj ne može ništa da odoli.

Pozivamo je da izvuče korist iz naših tekovina, da se solidariše sa našim naporima; da bude naš saveznik u ovoj borbi koja se može završiti samo trijumfom komunalne ideje ili propašću Pariza!

Što se tiče nas, građana Pariza, mi imamo zadatak da izvršimo modernu revoluciju, najobimniju i najplodniju od svih koje su obasjale istoriju.

Mi smo dužni da se borimo i da pobedimo!