Zakonodavci su ignorisali upozorenja predsednika SAD Džordža Buša i sopstvenih lidera da bi bez usvajanja plana kapitalistička ekonomija mogla da sklizne u recesiju.

Više od dve trećine republikanaca i više od trećine demokrata glasalo je protiv paketa.

Napeta atmosfera pratila je i trenutke nakon što je glasanje okončano, pošto su nastavljeni pokušaji ubeđivanja nekih članova Predstavničkog doma da promene mišljenje i glasaju za plan.

Predsednik SAD izrazio je razočaranje povodom odbijanja plana za spasavanje finasijskog sistema i izjavio da namerava da se suprostavi krizi "direktno".

Ministar finansija SAD Henri Polson izjavio je da je vladin plan za rešavanje krize isuviše važan da bi jednostavno bi pušten da propadne.

On je rekao da će nastaviti da sarađuje sa kongresnim liderima da bi nešto bilo preduzeto — kako je rekao — što je pre moguće.

Predsedavajući predstavničkog doma Nensi Pelosi prethodno je izjavila da problem nije nestao i da obe strane u Kongresu treba da rade jedinstveno u pokušaju da se pronađe rešenje.

Lideri republikanske stranke saopštili su da su pokušali da pronađu kompromisno rešenje.

Predsednički kandidat Demokratske stranke Barak Obama izrazio je uverenje da će odbijeni plan ipak biti prihvaćen u Kongresu i pozvao učesnike na tržištu da ostanu smireni.

Njegov republikanski protivnik Džon Mekejn se u prvim trenutnije još uvek reagovao.

Političari u Sjedinjenim Državama prethodno su tokom vikenda postigli sporazum o konačnom nacrtu plana za pomoć američkom finansijskom sistemu.

Paket pomoći koji je trebalo da bude odobren u oba doma američkog Kongresa najveća je intervencija na tržištima od vremena Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka.

Paket bi trebalo da omogući američkom ministarstvu finansija da potroši sedam stotina milijardi dolara za preuzimanje dugova od posrnulih finansijskih institucija.

Novac predviđen planom trebalo bi da bude potrošen na kupovinu devalviranih stambenih kredita i drugih obezvređenih zajmova kako bi se izbeglo "presušivanje" kreditnih fondova u Americi.

Sunovrat vrednosti akcija

Vrednost deonica na njujorškoj berzi drastično je opala nakon vesti o odbijanju finansijskog plana američke vlade u Vašingtonu.

Po zatvaranju berze, indeks Dau Džons bio je niži za sedam procenata.

Širom sveta na drugim berzama takođe je zabeležen pad uprkos krupnoj intervenciji centralnih banaka preduzetoj sa ciljem da se investitori ohrabre.

Evropska tržišta deonica pretrpela su teške gubitke, a na posebnom udaru je bankarski sektor.

Vrednost deonica bila je manja za pet odsto po zatvaranju berzi u Londonu i Parizu.

Nastavljena globalna ekonomska kriza dovela je do novih promena u strukturama nekih od vodećih svetskih banaka.

Najkrupnija se dogodila u SAD gde je šestu po veličini banku "Vočovija" preuzela veća bankarska korporacija "Sitigrup".

Izvor