Sprozumom se reguliše razmena poverljivih informacija između Srbije i Severnoatlanske alijanse. Sporazum na koji su u Briselu stavili potpis ministar odbrane Dragan Šutanovac i generalni sekretar NATO-a, Jap de Hop Shefer, stupa na snagu odmah.
U Sporazumu se navodi da je republika Srbija kooopreativna partnerska država
.“Sporazum je potpisan na osnovu postignute saglasnosti da se vrše konsultacije o političkim i bezbednosnim pitanjima, kao i da se proširi i intenzivira politička i vojna saradnja širom Evrope. Uspešna saradnja u ovim oblastima podrazumeva razmenu osetljivih i poverljivih informacija“, navodi se u tom dokumentu.
Sporazum ne obavezuje strane potpisnice da razmenjuju informacije, već utvrđuje načine zaštite, u slučajevima kada do razmene podataka dođe.
“Ovaj sporazum treba da omogući da mi kroz Partnerstvo za mir sarađujemo ne samo na političkom, već i na operativnom nivou, kao što sam sporazum govori znači da smo dužni da informacije koje dobijamo na određen način“, kazao je ministar odbrane.
“Važno je reći da smo danas imali sastanak sa svim članicama NATO-zemalja koje su ovde prisutne, da je veliko zadovoljstvo i u okviru Partnerstva za mir i NATO-a time što smo danas potpisali i da ćemo na državnom i vojnom nivou imati saradnju koja će biti mnogo bolja u budućem vremenu", rekao je Šutanovac.
Šta nosi Sporazum
Sporazum o bezbednosti informacija predviđa da će svaka potpisnica štititi i čuvati informacije i materijal koji pripadaju drugoj strani.
Kako prenosi Fonet, odredbama sporazuma Srbija i NATO su se obavezali da će učiniti sve što je potrebno da obezbede da takve informacije i materijal, ukoliko su poverljivi, zadrže onaj stepen poverljivosti koji je odredila ona strana od koje te informacije i materijal potiču, kao i da će čuvati takve informacije i materijal u skladu sa dogovorenim zajedničkim stadardima.
Obaveza je i da se razmenjene informacije i materijal neće koristiti u druge svrhe osim onih navedenih u okvirima pojedinačnih programa, kao i odluka i rezolucija koje se na te programe odnose i da ih neće otkrivati trećoj strani bez saglasnosti strane od koje one potiču.
Potpisivanjem sporazuma Vlada Srbije prihvatila je obavezu da svi njeni državljani, koji u toku obavljanja službenih dužnosti zahtevaju ili mogu imati pristup informacijama ili materijalu razmenjenom u okviru aktivnosti saradnje odobrenih od NATO-a, budu podvrgnuti odgovarajućoj bezbednosnoj proveri pre nego što im se odobri pristup takvim dokumentima.
Postupci bezbednosne provere biće osmišljeni tako da se utvrdi da li pojedinac, uzimajući u obzir njegovu lojalnost i pouzdanost, može imati pristup poverljivoj informaciji bez opasnosti po njenu bezbednost.
Kancelarija NATO-a za bezbednost (NOS), pod upravom i u ime generalnog sekretara i predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a, postupajući u ime i po ovlašćenju Severnoatlantskog saveta i Vojnog komiteta NATO-a, odgovorna je za bezbednosne sporazume o zaštiti poverljivih informacija razmenjenih u okviru aktivnosti saradnje koje odobri Severnoatlantski savet.
Član četiri sporazuma obavezuje Vladu Srbije da obavesti NOS o tome koja bezbednosna instanca u zemlji ima slična ovlašćenja.
Biće izrađeni i posebni administrativni aranžmani koji će obuhvatati standarde recipročne bezbednosne zaštite informacija koje će se razmenjivati, kao i načine ostvarivanja veze između tela za bezbednost u Srbiji i NOS.
Pre razmene bilo kakvih poverljivih informacija između Vlade Srbije i NATO-a, nadležna tela za bezbednost će međusobno utvrditi, "na obostrano zadovoljstvo", da je strana primalac spremna da informacije koje dobija zaštiti u skladu sa zahtevima strane od koje potiču, stoji u poslednjem, petom članu Sporazuma o bezbednosti informacija.
Izvor