„Komunistički manifest”, čuveno delo Karla Marksa iz 1848. godine, koje je do pre dvadesetak godina bilo na spisku obaveznog štiva u nastavi marksizma, ovih dana kao da doživljava komercijalnu renesansu u improvizovanim trgovinama kolportera sa beogradske štrafte. Da li zbog krize liberalnog kapitalizma, jugonostalgične utehe ili sasvim prozaičnih razloga poput pristupačne cene od sto dinara, tek ova „biblija socijalizma” postala je iznenadni artikal u asortimanu uličnih prodavaca. Publikaciju, koju je u ne tako davna vremena sa nemačkog preveo Moše Pijade, sudeći po impresumu, izdao je beogradski Centar za liberterske studije. Nijedna ustanova pod tim imenom nije registrovana u imeniku Telekoma Srbija, pa se sa njenim predstavnikom za štampu juče nije moglo porazgovarati na ovu temu. Ipak, na Internetu piše da je Centar „istraživačko-dokumentacionog karaktera”, te da se, „u duhu liberterskog pokreta i tradicije, bavi istraživanjem socijalnih pokreta i projekata utemeljenih na slobodi, ljudskom dostojanstvu i jednakosti”. Može se naći i podatak da je ustanova zadužena za štampanje propagandnog i edukativnog materijala za organizaciju pod imenom „Anarho-sindikalistička inicijativa”.

Kako su nam juče ispričali sami prodavci, knjiga „ide” dobro, ali ne baš „kao alva”. Aleksandar Stević (37), koji prodaje štampu na početku Knez Mihailove ulice, dobio je prvi kontingent pre oko nedelju dana. Dosad je prodao petnaestak primeraka i, kao što se moglo videti, ima ih još u „šteku”. Prema njegovim rečima, mlađi kupuju iz radoznalosti, jer često ne znaju o čemu se radi, a stariji zato što su svojevremeno „pobegli sa časa” pa nisu pročitali majušno delo kad je trebalo. I zaista – kada je sugrađanin koji je želeo da ostane anoniman prišao i kupio Marksov klasik, to je argumentovao željom da nadoknadi „propušteno gradivo”. Stević, pak, kaže da se ne seća ničega iz dela, jer ga marksizam nije interesovao.

Nekoliko desetina metara dalje, između galerije „Progres” i Francuskog kulturnog centra, prodavac koji se predstavio kao Dule nešto jače „trlja ruke”. Veoma brzo, za dve nedelje, „otišlo mu je” skoro 40 primeraka, pa je bio iznenađen prodajom. Gazda je već poručio još, otkriva nam Dule.

– Najinteresantniji su mi bili turisti iz Slovenije, koji su pazarili nekoliko komada. Kod njih „gore” toga sigurno nema. Kupci su bili uglavnom srednjih godina i reagovali su oduševljeno na pomen cene. Drugih komentara nije bilo – rekao je naš sagovornik, koji iznenadno interesovanje za „Manifest” objašnjava utehom za „ono što danas proživljavamo”, a to je svetska ekonomska kriza.

Kako je on čuo, i u Londonu je „Manifest” nedavno planuo, čim je izbila kriza, jer su svi nobelovci-ekonomisti koji su propagirali i proučavali kapitalizam bolno omanuli, po mišljenju građana.

Velimir Starčević, šef „Prosvetine” knjižare „Geca Kon”, rekao nam je da bi vrlo rado naručio ovo delo, jer svim ljudima treba da bude dostupna sva literatura, pa ni komunistički nastrojena populacija ne sme da ostane uskraćena. Bojana Miloradović, zaposlena u „Platou”, otkrila nam je da se kod njih ljudi više nego ranije raspituju za čuveno Marksovo delo, pa je ova izdavačka kuća u pregovorima da objavi novi prevod.

Upitali smo i eminentne stručnjake zašto se ljudi sve više interesuju za „Komunistički manifest”.

– Moguće je da ova pojava ima veze sa krizom neokapitalističkog koncepta, ali je i deo naše psihopatološke „priče” – naše nostalgične sklonosti ka iluzijama o povratku na neostvarenu budućnost. U psihoanalitičkom smislu, reč je o povratku potisnutoj, pre nego oživljenoj i iživljenoj ideji – objašnjava za naš list prof. dr Ratko Božović, sociolog kulture.

On dodaje da smo kao mentalitet oduvek bili na klackalici između nekritičkog prihvatanja i drastičnog odricanja od mnogih ideja.

I Žarko Trebješanin, psiholog, profesor beogradskog Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, smatra da je pojava o kojoj pišemo povezana sa krizom kapitalizma, koju neki vide i kao slom tog društvenog poretka, a Marks je upravo proricao slom. Mogu se povući i paralele sa Biblijom, ne samo po tiražu – obe knjige karakteriše utopijska vizija. Obe su priče o kraju sveta, ali i o idealnom društvu i odabranom narodu. Mesija bi u komunizmu bila komunistička avangarda i Centralni komitet. Staljin i Lenjin su bili takoreći bogovi, kaže naš sagovornik.

– Pojava mesijanskih pokreta, poput „cajtgajsta”, nije ništa novo u situacijama krize. Možda možemo govoriti i o nekoj vrsti pobune protiv tajkuna, koja tinja. Nezadovoljstvo raste – zaključuje dr Trebješanin.

Izvor