Novi Sad – Oko 750.000 (zvanično) nezaposlenih osoba u Srbiji, milion ljudi što rade na crno i brojna preduzeća kao ogledna dobra neuspelih privatizacija suočavaju se s teškim i nezavidnim položajem, koji dodatno pogoršava svetska finansijska kriza. U takvim uslovima, ideologija marksizma, radničke solidarnosti i ravnopravnosti, uz izvesnu dozu nostalgije, nalazi plodno tlo i na našim prostorima.

Propast liberalnog kapitalizma i svetska kriza aktivirali su radničke i sindikalne proteste širom Evrope, a time ponovo oživili interesovanje za marskizam. Da taj trend ne zaobilazi ni nas – dokazuju brojni protesti radnika i sve češći štrajkovi glađu, koji poslednjih nedelja s razlogom zabrinjavaju javnost.

Revolucionarni duh

U takvom ambijentu, pojavljivanje svojevremeno kultnog Komunističkog manifesta Karla Marksa i Fridriha Engelsa – nije prošlo neopaženo. To delo, koje do pre koju deceniju na ovim prostorima bilo gotovo obavezna lektira, ponovo je, u izdanju beogradskog Centra za liberterske studije, ugledalo svetlost dana. I mada će se mnogi okrenuti tom štivu i (neo)komunističkim idejama iz radoznalosti ili beznađa, ima i onih koji na ovim idejama zasnivaju opredeljenje i delovanje. Takva je, našoj javnosti manje poznata sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) – "revolucionarna sindikalna organizacija koja se direktnom akcijom bori za samoupravno slobodarsko komunističko društvo". Kako kažu u ASI, njihov koncept idealnog društva zasniva se na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti, solidarnosti i međusobnoj pomoći, odsustvu svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom.

Direktna demokratija

Sekretar beogradske lokalne grupe ASI Milan Stojanović kaže za Građanski list da ta sindikalna organizacija ima nekoliko stotina članova u desetak gradova Srbije. Prema njegovim rečima, njihovi članovi organizuju se na radnim mestima, u obrazovnim ustanovama – svugde gde su poniženi i eksploatisani. Kako kaže Stojanović, organizacija deluje na principima "nehijerarhijske direktne demokratije", što znači da se sve odluke donose na sastancima članstva.

– Ne postoje predsednici, rukovodioci, birokrate, upravni odbori, to jest tela ili pojedinci koji imaju pravo da donose odluke između sastanka sindikata. Tako se sprečava birokratizacija sindikata i korupcija, te pasivizirajući centralizam – navodi Stojanović.

Eksploatacija radnika

Prema mišljenju anarhosindikalista, u kapitalističkom poretku, dominantanom u celom svetu, pa i u Srbiji, jedan front čine gazde, države i države gazde, dok su na drugoj strani oni eksploatisani, kako kažu anarhosindikalisti – ogromna većina čovečanstva. Vođeni komunističkim idejama, oni vide radnike kao jedine koji stvaraju vrednosti, dok, nasuprot tome, gazde i političari žive od rada onih eksploatisanih. U skladu s tim, uvereni su da država maksimalno štiti poslodavce, dok radnicima čini ustupke samo kada je na to primorana "organizovanom radničkom borbom".

S druge strane, u ASI smatraju da ni veći, reprezentativni sindikati u Srbiji ne zastupaju radničke interese. Naprotiv. Svrha većine današnjih sindikalnih organizacija i velikih sindikalnih centrala, smatra ASI, jeste da "olakšaju eksploataciju i pljačkanje radnica i radnika", dok "korumpirana vrhuška" i "sindikalne birokrate" uporno sabotiraju svako ozbiljnije radničko organizovanje, navode u ASI.

Masovni protesti

U sadašnjoj situaciji, kada mnogi radnici ostaju bez posla ili ne dobijaju zarade, anarhosindikalisti smatraju da nema puno mesta za manevrisanje. Oni stoga veruju kako radništvo Srbije i Evrope treba da organizuje masovne proteste i štrajkove.

– Kapitalizam je ponovo zapao u krizu, kao i mnogo puta ranije. Srpski političari i kapitalisti stalno ponavljaju kako oni nisu krivi za to i kako zajedno treba da "stegnemo kaiš" ne bismo li lakše prebrodili krizu. Međutim, interes nas radnika, s jedne, i gazda i države, s druge strane, suštinski je suprotstavljen. Stoga je svaka priča o zajedničkom delovanju obična prevara, smišljena da bi se pasivizirali radnici i da bi se ceo teret krize svalio na njihovu grbaču – smatraju u ASI.


Socijalne borbe

Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) sekcija je Međunarodnog udruženja radnika i radnica u kojoj se okupljaju samoupravni revolucionarni sindikati iz celog sveta od 1922. godine. Sekcije te internacionale aktivno učestvuju u socijalnim borbama u svojim zemljama. Neke od njih bile su nosioci revolucionarne transformacije sveta, poput sekcije CNT u Španiji, nosećeg stuba antifašističkog otpora u građanskom ratu u toj zemlji.


Izvor