Bosna naše budućnosti

Jedan od tokova raspada globalnog kapitalističkog sistema je zahutavajuća socijalna pobuna na Balkanu. Ona je intenzivnije prisutna od kada je pre nekoliko godina grčko radništvo ušlo u novu fazu sukoba sa vladajućom klasom, koju karakteriše niz masovnih ustanaka, protesta i generalnih štrajkova. Njih je pratila radnička klasa Slovenije koja je zauzela ulice, narod Turske koji je na protestima miliona ušao u otvorene sukobe sa svojim gospodarima i radnici Bugarske i Rumunije koji su ozbiljno zapretili sistemu u svojim državama. Ovih dana pobuna je eksplodirala u zoni gde su naprsnuća sistema i njegova trulost u našem regionu verovatno najvidljiviji – u Bosni i Hercegovini.

Poprište najkrvavije epizode raspada Jugoslavije, frankeštajnovska kolonijalna tvorevina sklepana da zadovolji interese imperijalističkih sila i nacionalističkih kriminalaca na terenu i u regionu, ovakva BiH je narodu garantovala samo jedno – nastavak pustošenja, pljačkanja i otpuštanja radnica i radnika, bez obzira na nacionalnu pripadnost, uz svesrdnu podršku jarma nacionalističkog slepila stalno nametanog od strane imperijalista, kapitalista, tajkuna i mantijaša svih fela, i njihovih medija i drugih poslušnika. Nije zato čudno što je odgovor na decenijsku represiju i mrak u potpunosti postavljen na druge osnove, i srazmerno žestok. Radništvo Bosne i Hercegovine je ponovo shvatilo ko mu je zapravo neprijatelj.

Spontani mirni protesti počeli su 4. februara u Tuzli, jednom od velikih industrijskih centara bivše Jugoslavije, koji je u poslednjih desetak godina u procesima kriminalnih pljačkaških privatizacija ostao bez svojih najvećih firmi, sa čisto socijalnim zahtevima, protiv bede i nezaposlenosti, protiv pljačke i privatizacije. Vrlo brzo protesti su se, usled policijske brutalnosti i osionog stava vlasti, omasovili, proširili kroz BiH i pretvorili u otvoreni fizički sukob sa zaštitnicima ovog i ovakvog sistema. Prevareni i opljačkani radnici, i njihova deca bez budućnosti u ovakom društvu, ustali su u preko dvadeset gradova, sukobivši se policijom, spalivši nekoliko upravnih zgrada – simbola njihove bede, čak uspevši u jednom trenutku da zarobe gradonačelnika Brčkog. U ovih nekoliko dana, osnove sistema su bačene na kolena, što je čak dovelo do toga da je austrijski kolonijalni upravnik Bosne, Valentin Incko, javno počeo da najavljuje intervenciju NATO-a kako bi se sistem doveo u funkcionalno stanje. Kao organski nastavak protesta u više gradova u BiH su formirani gradski plenumi, direktno-demokratske strukture odlučivanja. Činjenica da su zgrade suviše male da bi primile sve one koji žele da učestvuju u ovim samoupravnim procedurama donošenja odluka pokazuje demokratski karakter i slobodarske domete ovih protesta.

Buržoaski mediji su dali sve od sebe da priskoče u pomoć svojim poslodavcima. Lažne vesti, spinovanja neproverenih i lažnih informacija o navodnom naoružavanju demonstranata kako bi se napala Republiku Srpska, ,,informacije” o ovima ili onima koji stoje iza demonstranata, praćene su brutalnom represijom na ulicama, sa stotinama uhapšenih, nebrojenim demonstrantima koji su premlaćivani i zastrašivani. Jedan deo demonstranata je oslobođen nakon masovnih pritisaka i nastavka demonstracija koje su njihovo oslobađanje postavile kao jedan od bitnih zahteva, no informacije sa terena govore da su hapšenja aktivnih radnika u toku i dalje, te da je predupređivanje daljih protesta ono na čemu su angažovane sve sistemske snage u toj zemlji.
Kriminalci-političari u regionu su u panici. Hrvatski premijer je odmah posetio Mostar, jedan od gradova na koje su se protesti proširili, a Milorad Dodik je održao hitan sastanak sa Vučićem. Svi su imali iste poruke – treba smiriti situaciju, kod ,,nas” ne postoji opasnost od ovakvih protesta, a ukoliko se oni ipak dese – ugušićemo ih. Njihov strah je očigledan, i on nam govori više nego bilo šta drugo u kakvom je stanju sistem - koliko je malo potrebno da bi mu se skršile staklene noge na kojima stoji.

Stogodišnjica Prvog svetskog rata je u poslednjih nekoliko meseci jedan od najčešćih konteksta u kome se pominje BiH, uglavnom iz imperijalističke ili nacionalističke perspektive. Radnička klasa Bosne je uspela da na veličanstven način dȃ svoj komentar na te interpretacije, na najbolji način obeleživši godišnjicu od ubistva feudalnog gospodara Bosne, time što joj je pošlo za rukom ono o čemu su mladobosanci samo mogli da sanjaju: umesto akata individualnog terora radništvo je uspelo da formuliše masovan odgovor na represiju.

Nedostatak protesta, koji postaje očigledniji sa splašnjavanjem inicijalnog talasa, nedostatak je organizacija i pokreta koje bi mogle jasnije da artikulišu želje i nadanja pobunjenih masa. Plenumi predstavljaju prvi korak u tom pravcu – oni će nužno biti zatrovani ostacima bivših ideologija, predlozima rešenja koja utopistički pozivaju na ,,poštene političare”, ,,eksperte” itd, no, ti mali prekidi klasne osvešćenosti ne treba da nas demorališu – iz tih zborova je moguće stvoriti pokret koji će plenumaške principe rada i delovanja preneti na sve segmente društva. Stvaranje plenuma-zborova radnih ljudi u firmama, industrijama, pre svega infrastrukturnim, elektrodistribuciji, vodovodu, telekomunikacijama, a zatim i svim ostalim, predstavljaće dalje korake u preuzimanju svojih života u svoje ruke od strane radnika, i postavljanje temelja novog, boljeg i slobodnijeg društva. Stvaranje organizacija koje će koordinirati preuzimanje konaca upravljanja iz ruku vladara, te organizovati disciplinovanu i planiranu borbu protiv represivnih aparata sistema jeste među prvim zadacima bosanskih revolucionara.

Pozivamo radništvo Srbije i čitavog Balkana da krene putem koji je zacrtala radnička klasa Bosne i Hercegovine. Ovo su godine u kojima možemo stvoriti pretpostavke za pokret koji će moći na dostojanstven način da učestvuje u borbi balkanske radničke klase protiv svih imperijalizama i nacionalizama, te da izbori stvaranje besklasnog i bezdržavnog, direktno demokratskog, istinski samoupravnog društva, baziranog na kolektivnom vlasništvu i slobodi svih.

Generalni sekretarijat Anarhosindikalističke inicijative
sekcije Međunarodnog udruženja radnika i radnica