Novi pravilnik za medicinska pomagala još nije počeo da se primenjuje za ortopedska pomagala, tako da osobe kojima su potrebni proteza za nogu, štake ili invalidska kolica, u ovom trenutku ih ne mogu dobiti.

Razlog je to što firme koje proizvode i prodaju ortopedska pomagala još uvek nisu potpisale ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje, ali nisu ni formirane cene po kojima će se ova pomagala kupovati.

- Pravilnik se primenjuje samo na pen-špriceve, insulinske tračice, pelene, katetere, odnosno za sve ono što je svakodnevno potrebno pacijentima. Za invalide se to još uvek ne primenjuje. Promenjen je i način dodeljivanja ortopedskih pomagala. Potreban je odlazak u neku kliniku koja ima dva fizijatra i neurologa, što je osobama sa neuromišićnim bolestima dodatno iskomplikovalo situaciju - kaže Lepojka Mitanovski, predsednik organizacije za zaštitu prava invalida „Iz kruga“.

U Ministarstvu zdravlja kažu da je tačno da se pravilnik ne primenjuje kada je reč o ortopedskim pomagalima.

- U pitanju je samo mesec dana, dok se ne završi tender. Pre dva dana je otvoren i očekujemo da se jave sva preduzeća koja će izdavati ortopedska pomagala, koja sklope ugovor sa RZZZO - objašnjava dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja.

U pojedinim kategorijama prava invalida su smanjena, kaže Mitanovska. Primera radi, toaletna kolica ne mogu više da dobiju invalidi koji sede, već samo oni nepokretni. Takođe, hidraulične dizalice (za podizanje ljudi koji ne mogu sami da ustanu, na primer iz kreveta) od sada mogu da dobiju samo osobe kojima je amputirana noga.

- U pravilnik nisu stavili aparate koji život znače nekim pacijentima. Reč je o respiratorima koji produžavaju život neuromišićnim bolesnicima, jer zbog slabosti mišića pluća oni ne mogu da dišu, što izaziva gušenje, a može da dovede i do smrti. U Srbiji ima stotinak takvih pacijenata, a aparat košta oko 2.500 evra - objašnjava Mitanovska, dodajući da je zbog nedostatka ovog aparata nekim pacijentima preostalo još godinu i po dana života.

Novi pravilnik ograničava i prava osiguranika koji nevoljno mokre. Naime, pelene od sada na teret osiguranja dobijaju samo kavdriplegičari, paraplegičari, oboleli od multipleks skleroze i osobe sa distrofijom mišića do 18 godina. Sa druge strane, najveći broj osoba koje su ostale bez pelena jesu ljudi koji su šlogirani, ali i oni koji su dementni ili imaju Alchajmerovu bolest.

- Ova ušteda napraviće samo posledice, i to neadekvatnog zbrinjavanja ovih ljudi. Ukoliko ne budu imali pelene, posle samo nekoliko sati ovi bolesnici dobiće infekciju, a da ne pričamo o dekubitusu - živim ranama. Tada će lečenje ovih ljudi biti mnogo skuplje. Tri pelene su dovoljne za jedan dan, što mesečno staje oko 200 evra, a ove osobe uvek neguje porodica, što je veliki izdatak - objašnjava Margita Borić, medicinska sestra uključena u program brige o starima.

Izvor