Da se srpski policajci pridržavaju starog pravila po kome nema hapšenja bez „treniranja strogoće“ poslednji je na svojim leđima osetio Mihalj Koločanji (28). Ovaj Kikinđanin ostao je bez slezine posle privođenja u SUP Kikinda, policijsku stanicu koja se, po drugi put za poslednjih pet meseci našla na stubu srama zbog torture „plavih“ službenika.

Koločanji je sa trojicom drugova u sredu uveče uhapšen zbog narušavanja javnog reda i mira u naselju Mali Bedem. Posle saslušanja, njemu i Miroslavu Juriću određen je policijski pritvor dok su druga dvojica puštena kući.

Koločanji je, pretučen u kancelariji policajca Nikole Marjanovića (41), u prisustvu dvojice kolega. Kako bi zataškali slučaj Kolačanji je prebačen u policijsku stanicu u Čoki, zbog navodnog nedostatka prostora. Iz Čoke, Koločanjija je sa jakim bolovima i unutrašnjim krvarenjem policija najpre prebacila u bolnicu u Senti, a zatim u Zdravstveni centar u Kikindi, gde mu je izvađena slezina.

U Kikindu je posle ovog događaja odmah upućena komisija MUP Srbije. Komisija je juče istražnom sudiji privela policajca Marjanovića, sa krivičnom prijavom kojom se tereti za nanošenje teških telesnih povreda. Krivične prijave podnete su i protiv dvojice Marjanovićevih kolega koji su bili svedoci torture, zbog neprijavljivanja dela.

Zbog propusta u radu ovog SUP-a, suspedovano je 12 policijskih službenika - odgovornih starešina i radnika, dok je načelnik Sekretarijata razrešen dužnosti, saopštio je juče MUP.

Ostaje pitanje da li je ovaj slučaj mogao da bude sprečen da su pre pet meseci, kada je policajac Saša Mijin prilikom intervencije na smrt pretukao sugrađanina Zdravka Trivana, smenjene odgovorne starešine.

U policiji tvrde da vode veliku bitku protiv torture i zlostavljanja u službi, ali zvanični podaci iz prošle godine pokazuju da se od 595 krivičnih dela za koje su osumnjičeni policajci, samo 15 odnosi na torturu. Sedam krivičnih prijava podneto je zbog nanošenja teških povreda, a osam za zlostavljanje u službi.

Da li tako mali broj otkrivenih dela znači da po starom običaju tortura ostaje dobro skrivena među policajcima, dok su žrtve ucenjene da ne prijavljuju batine.

- Srpski policajci i dalje veruju da od uhapšenog neće dobiti priznanje ukoliko ga umesto šamarima posluže kafom i ratlukom - tvrdi izvor „Blica“ iz vrha MUP.

Ovu tvrdnju dokazuje i broj onih koji su se pismeno žalili na policijsku torturu, a koji je znatno veći od broja podnetih krivičnih prijava. Od juna 2003. do februara ove godine Generalnom inspektoratu upućene su 222 predstavke u kojima se građani žale na torturu i zlostavljanje policajaca. Koliko je od tih predstavki navodnih, a koliko pravih ostaje da se vidi pred sudskim većima.

U Generalnom inspektoratu tvrde da su slučajevi torture veoma retki, da se odmah istražuju i da se ne kriju od medija. Ova služba je prošle godine podnela samo dve krivične prijave koje se odnose na torturu, obe za zlostavljanje u službi.

Sudeći po ovim podacima, izgleda da su slučajevi policijske torture bili prisutniji u novinskim stupcima. Jedan od nedavnih slučajeva bilo je i premlaćivanje maloletnog I.V. (17) iz Srpske Crnje koji je posle informativnog razgovora sa dvojicom policajaca izašao sa teškim povredama bubne opne i modricama po nogama i rukama. U policiju je priveden jer je sa nekoliko drugara pevao na ulici.

Ni slučaj navijača Milana Vasića (15), kome je 16. septembra 2004. godine povređeno lice gumenim metkom ispred severne tribine Partizanovog stadiona, još nije okončan. Istraga je vođena protiv trojice pripadnika Žandarmerije, ali optužnica protiv njih još nije podneta.

Policajci za batinanje uglavnom koriste fizičku snagu i pendrek, dok je stavljanje kese na glavu i puštanje struje, zbog čestih kontola, moralo da izađe iz upotrebe.

Izvor