Više od tri godine nisam videla svoju decu, a onda sam ih ugledala na televiziji, pored kovčega Slobodana Miloševića. Moja deca na sahrani. Ta mala, nedužna bića stoje satima na kiši. Nikada ranije nisu kisnuli, sklanjala sam ih... Stoje pored kovčega, obučeni u maskirne uniforme, šokirala sam se, kaže Ana Tmušić (34), majka troje mališana koje je otac danima vodio do kovčega pokojnog lidera SPS i haškog optuženika.

- Moja Jelena ima samo devet godina, Dragiša 10, a Stefan 11, nismo se videli dugo. Ne dozvoljava on, moj bivši suprug, njihov otac Zoran. Nisu ni oni videli svog najmlađeg brata Vladimira. Rodio se kada sam morala da odem, pre četiri i po godine - kaže naša sagovornica.

Jelena, Dragiša i Stefan žive sa ocem u Beogradu. Majka sa najmlađim sinom u Kragujevcu. Otišla je, kaže, zbog supruga Zorana. Nije mogla više da izdrži. Možda bi i ostala da je znala da više neće moći da vidi decu. Brakorazvodna parnica, i posle nekoliko godina, još je u toku. U međuvremenu je pristajala na sve uslove supruga. Samo da ih vidi. Nije vredelo. Tražila pomoć države, pisala ministarstvima. Niotkuda pomoći.

Zvala je ranije i televizije. Pričala, govorila da joj treba pomoć da vidi decu. Kaže: „Da probam još jednom. Možda će sada neko iz države reagovati. Ne manipulišem decom, ja ih nisam napustila, niti sam ih se odrekla.“

Ana je tog dana bila na poslu, njeni prijatelji su prepoznali decu. Zvali su je: „Deca su ti po ceo dan na TV, u uniformama, marširaju.“

- Gledala sam, uhvatila me muka. Da puknem... Očekivala sam taj njegov potez, ali ne u toj meri i ne na takav način. Nijedan priseban roditelj ne bi sebi dozvolio da tako istura decu, čak ni za najrođenijeg. A kamoli za bivšeg predsednika, nekog idola ili šta li već da je... Kiša, smrt, priča o žrvovanju dece za Kosovo. A oni tako mali i nezaštićeni - sva u suzama izgovara majka Ana. Dodaje:

- Sramota je za sve nas što je dozvoljeno da troje male dece u uniformi služe kao maskote za propagandu. Pa ma šta bilo u pitanju. Mene ne interesuje politika, ovo je klasična zloupotreba dece. Ja ne krivim partije, već njega, on, njihov otac, odveo ih je. On je izgubio smisao! I ja pitam i molim, ako ja ne mogu da ih zaštitim, ima li neko u ovoj državi da ih zaštiti? - pita majka Ana.

Dok se sprema da ode u vrtić po najmlađeg Vladimira, priča koliko je očaja u tome što braća i sestra ne mogu da ga vide. Upoznaju.

- Pokazivala sam mu slike. I on ih je video na televiziji, strani su mu, nemaju kontakt, nikada se nisu videli. Šta je on kriv? Kada se rodio, Zoran je hteo da ga otme. Tada su me zaštitili policajci iz SUP Kragujevac. Posle je zvao i pretio i mojim roditeljima. Opet sam tražila pomoć policije. I onda je prestao, utihnuo u zadnjih oko godinu i po - kaže Ana.

Majka Ana Tmušić pisala je Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja, MUP-u u vreme Mihajlovića, Goranu Radosavljeviću Guriju, bivšem komandantu Žandarmerije, jer je suprug bio u Žandarmeriji. Obraćala se sudu koji već treću godinu ne može da uruči poziv za ročište...

- Niko se nije udostojio ni odgovora. Osim Ministarstva za rad koje je odgovorilo će da učine sve da zaštite moju decu, da se poštuju njihova prava. Ali, kao što je cela Srbija imala priliku da vidi, od zaštite dečjih prava nema ništa. Da li u ovoj zemlji postoji sud, da mi se posle tri godine dozvoli da vidim decu i da ja budem sigurna da mi se ništa neće dogoditi kada se budem srela sa decom? - pita Ana.

Izvor