Na kraju svaka od nas ostavi reč po kojoj ostaje zapamćena. Za Jelku Kljajić Imširović ta reč je nepotkupljiva žena. Retka reč u ovom vremenu i na ovom prostoru. I Jelka je bila retka i dragocena žena u ženskom i mirovnom pokretu, analitičarka sa istančanim merilima za socijalnu pravdu i nepravdu, levičarka i feministkinja.

Život je Jelka Kljajić Imširović počela u bačkoj varošici Baču. Bila je prvo dete u siromašnoj porodici kolonista. Pametna seoska devojčica postala je buntovna šezdesetosmašica - studentkinja sociologije. U policijskim arhivama obeležena je kao trockistinja, iako je bila anarhistkinja. Ali, policiju nisu interesovala njena ideološka i politička uverenja. Bilo im je važno da obeležavajući nju koja se usudila da misli svojom glavom, ostale zastraše. Svoj slobodarski duh Jelka je platila robijom. Pečat te robije pratiće je čitavog života. Policijske premetačine, uznemiravanja na radnom mestu, zastrašivanja ljudi iz njene okoline bili su niz godina deo Jelkine svakodnevnice. Ali, nisu uspeli da je zastraše. Kad su joj posle petooktobarskih promena dali njen očerupani policijski dosije na uvid i upozorili je da o onome što vidi ne sme javno govoriti, Jelka je obavestila javnost potanko u intervjuu Danasu i predložila čitav niz mera koje će voditi demokratizaciji društva, ograničavanju i kontroli organa državne represije. Policiji nikada nije zaboravila smrt Radomira Radovića. "Poslednji dani života Radomira Radovića i okolnosti u kojima je umro ostali su državna tajna. Reč je o državnoj tajni koju čuva Državna bezbednost, nekad DB, danas BIA. Ta smrt neće biti rasvetljena sve dok se ne otvore arhivi Državne bezbednost. Ključ je i dalje u rukama ove službe", rekla je za Danas pre godinu dana.

Početkom devedesetih Jelka postaje jedna od najistaknutijih aktivistkinja ženskog pokreta, osnivačica Beogradskog ženskog lobija, Žena u crnom - protiv rata, članica Antiratnog centra i Građanske akcije za mir (GAMA), predaje na ženskim studijama i piše analitičke tekstove koji su određujući za formulisanje ženske političke perspektive i politike na ženski način. Vlasti koje se uspostavlja po padu Miloševića zamera što nije izvršila lustraciju svih koji su zemlju uvukli u ratove, a građane u bedu i što nije utvrdila poreklo imovine onih koji su se obogatili na ratovima i pauperizovanjem najvećeg broja građanki i građana.

Nedostajaće nam.

Nadežda Radović

Izvor