![[hide]](javascript:icntoggle('mod-mnu_application_menu','mo.png');)
Beograđanima se ovih dana savetuje veliki oprez jer su se zaraženi krpelji pojavili na njihovom omiljenom izletištu, Adi Ciganliji.
Osim Ade ima ih i u šumama Dedinja, Topčidera, Banjice i Košutnjaka.
Prema rečima doktora Vladimira Koburovića, iz Instituta za majku i dete, građani moraju da budu veoma oprezni sa krpeljima jer oni mogu da izazovu velike komplikacije, ako se ne uoče na vreme.
Treba znati
- Nisu svi krpelji zaraženi uzročnikom lajmske bolesti.
- Obavezno pregledati telo i odeću nakon boravka u prirodi.
- Lajmska bolest se leči ukoliko se otkrije na vreme
- Zaražena osoba ne prenosi infekciju na zdravu.
- Nisu svi krpelji zaraženi uzročnikom lajmske bolesti.
- Obavezno pregledati telo i odeću nakon boravka u prirodi.
- Lajmska bolest se leči ukoliko se otkrije na vreme
- Zaražena osoba ne prenosi infekciju na zdravu.
- Važno je da se krpelj što pre skine sa tela, u toku prva 24 časa posle uboda. Ako je u koži ostala rilica krpelja i nju treba odstraniti zbog mogućnosti nastanka sekundarne infekcije- kaže dr Koburović. Ako se u početnoj fazi bolesti ne pristupi lečenju, može doći do zapaljenja moždanih opni, nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa- naglašava Koburović.
Krpelj je parazit koji se hrani sisanjem krvi čoveka i životinje i na taj način prenosi uzročnika lajmske bolesti - spiroheta borrelia burgdorferi. Nalazi se u prirodi, na zelenim površinama dvorišta, parkova, livada i šuma. Ubod krpelja je bezbolan, ali može zadati mnogo problema. Posle uboda, krpelj ostaje čvrsto pripijen svojom rilicom (usni aparat) za kožu više dana, dok se ne nasisa krvi. Za to vreme, može da dođe do zaražavanja ubodene osobe, ukoliko su se u krpelju nalazile borelije.
Nisu svi krpelji zaraženi uzročnikom lajmske bolesti, ali je prema podacima Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja oko 30 odsto njih u Beogradu zaraženo.
Odstranjivanje krpelja iz kože može se obaviti u svakoj zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr), ali stručnjaci navode da ova bolest sve više uzima maha i da svi treba da obrate pažnju na ubode krpelja jer ova bolest može da dovede do invalidnosti i gubitka radne sposobnosti.
Da bi se sprečio susret sa ovim neprijatnim stanovnicima travnatih površina stručnjaci savetuju da se u prirodu ide propisno obučen (bez otkrivenih delova kože), da se uništavaju glodari koji su izvor zaraze, da se uništavaju krpelji, da se trava češće skraćuje, a živa ograda oko dvorišta proređuje.
Krpelji se pojavljuju u aprilu i ima ih u prirodi do kraja oktobra, mada se u tragovima nalaze tokom cele godine.
Nastanak bolesti
Lajmska bolest je bakterijska sistemska zaraza koja napada ceo organizam posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Otkrivena je 1975. godine u gradu Lajmu, a danas je ima svuda gde se nalaze krpelji zaraženi uzročnikom ove bolesti. Prvi put je kod nas bolest prepoznata 1987. godine na području Beograda. Istraživanja Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja od 1987. godine do 2004. godine pokazuju da je najrizičnije mesto za ubod krpelja - Košutnjak.
Lajmska bolest je bakterijska sistemska zaraza koja napada ceo organizam posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Otkrivena je 1975. godine u gradu Lajmu, a danas je ima svuda gde se nalaze krpelji zaraženi uzročnikom ove bolesti. Prvi put je kod nas bolest prepoznata 1987. godine na području Beograda. Istraživanja Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja od 1987. godine do 2004. godine pokazuju da je najrizičnije mesto za ubod krpelja - Košutnjak.
Ne čupati krpelje!
Uklanjanje krpelja treba da se uradi bez čupanja i kidanja. Pre vađenja, na krpelja ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (eter, alkohol, benzin, ulje) i treba ga odstraniti pincetom, hvatanjem rilice što bliže koži, a posle odstranjivanja mesto uboda obavezno treba dezinfikovati. Ako rilica ostane u koži hitno se obratiti lekaru. Inače, ubod krpelja je bezbolan zbog toga što krpelj pri ubodu ispušta u telo neku vrstu anestezije.
Za pse postoji postoji posebna vakcina, i u pojedinim zapadnim zemljama oni se vakcinišu. To nije slučajno, ako se zna da krpelji vole ove kućne ljubimce, i prikačeni za njih stižu u domove. To praktično znači da pse po dolasku kući obavezno treba pregledati i rukavicama im odstraniti krpelje.
Uklanjanje krpelja treba da se uradi bez čupanja i kidanja. Pre vađenja, na krpelja ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (eter, alkohol, benzin, ulje) i treba ga odstraniti pincetom, hvatanjem rilice što bliže koži, a posle odstranjivanja mesto uboda obavezno treba dezinfikovati. Ako rilica ostane u koži hitno se obratiti lekaru. Inače, ubod krpelja je bezbolan zbog toga što krpelj pri ubodu ispušta u telo neku vrstu anestezije.
Za pse postoji postoji posebna vakcina, i u pojedinim zapadnim zemljama oni se vakcinišu. To nije slučajno, ako se zna da krpelji vole ove kućne ljubimce, i prikačeni za njih stižu u domove. To praktično znači da pse po dolasku kući obavezno treba pregledati i rukavicama im odstraniti krpelje.
Izvor
