U leskovačkom kraju starije žene leče uroke gašenjem ugljevlja
Skidaju čini sa zelenih očiju
Leskovac - Dok dr Miodrag Stojković, genetičar svetskog glasa, zadivljuje svet naučnim uspesima, u njegovom Leskovcu mnogi veruju u zle duhove i smrt od „urokljivih zelenih očiju“.
U leskovačkom kraju ordinira na desetine vračara kojima se veruje, posebno kada je reč o urokljivim očima. Devedesetogodišnja Marici Jović iz sela Bučmeta kaže:
- Moja ćerka bila je lepa kao ruža, vredna kao pčelica i mirna kao buba. Bila je ponos i dika celog sela, ali su je urokljive oči oterale u smrt. Počela je da poboljeva od šesnaeste godine. Kad god bi se vratila sa nekog sabora, dobijala je strašnu glavobolju i po nedelju dana nije ustajala iz kreveta. Lekari su tvrdili da je zdrava, a vračarice da je sklanjamo od pogleda zelenih očiju. Jednog dana je nas dve na putu sreo jedan čovek srednjih godina. Upro je svoje zelene oči u moju lepu ćerku i posle pet minuta ona je pala mrtva na zemlju - priča baba Marica.
Nažalost, mnogi iz mlađih generacija verovanje o urokljivim zelenim očima prihvataju danas zdravo za gotovo. Nekoliko đaka Ekonomske škole u Leskovcu tvrdi da ih bake, majke i tetke često prskaju svetenom vodicom, kako bi oterale čini zlih zelenih urokljivih očiju.
- Mene često boli glava, a moja baka misli da me neko urekao. Priđe mi s leđa pa me poprska svetenom vodicom. Posle me natera da popijem malo te vodice - priča učenik Dragan Jović iz sela Brza. Slično iskustvo ima i Emina Petrović iz Vlasotinca.
- I mene moji prskaju svetenom vodicom kad mi nije dobro, ili kad dobijem slabu ocenu. Misle da me je neko urekao. Ja u to ne verujem, ali pristajem na to zbog ustaljenog običaja - smeje se Emina koja objašnjava da u njenom komšiluku jedna vračara gasi žar protiv uroka.
Lečenje uroka gašenjem ugljevlja bavi se na desetine vračara u leskovačkom kraju. Najčešći pacijenti su bake i majke sa plačljivim bebama, lepe devojke i mladići. Nadica Ivić, koja je svoje unuke vodila kod vračare, opisuje ritual vračanja.
- Vračara baci tri komada uglja u nenačetu vodu kako bi se uroci s njima ugasili. Potom baje nešto, otprilike - „odlazite onamo odakle ste i došli“. Onda očita „Očenaš“, ugašenim žarovima napravi krst u vodi, potom ih da meni, a ja ih bacim na raskrnicu i čekam da prođe neki putnik da ih nagazi. Kad se to desi, moja unuka prestane da plače - priča Nadica koja tvrdi da je na sličan način, uz drugačije bajalice, privolela komšiju da se zaljubi i oženi njenom ćerkom.
Divna Rašić iz Strojkovca veli da je zahvaljujući vradžbinama očuvala živog i zdravog unuka Aleksandra.
- Od urokljivih očiju čuvala sam ga tako što sam mu na ruku stavljala crveni vuneni konac, a ispod jastuka beli luk. Pri tom sam govorila „ko uroči, beli luk mu u oči“. Pod jastuk sam stavljala i nož i probušenu školjku, da ga štite od uroka i zlih duhova. Mnoge moje komšije se od vradžbina i uroka brane tako što na kapiju stave konjsko kopito, a lepu devojku ili momka nagarave na jednom delu tela kako bi ih zaštitili od urokljivih očiju - priča Divna.
|