Ovo je TikiWiki CMS/Groupware v1.9.11 -Sirius- © 2002–2008 od Tiki društvo Pon 18 of Nov, 2019 [22:27 UTC]
Borba na radnom mestu
Međunarodne aktivnosti
Istorija, teorija i kultura
Onlajn korisnici
Mi imamo 71 onlajn korisnika

Forum: Aktuelno

Forumi->Aktuelno->Uporedjivanje sudskih slucajeva paljenja US ambasade i nanosenje stete Grckoj ambasadi

sasa
sasa
posts:124
4 zvezde
Uporedjivanje sudskih slucajeva paljenja US ambasade i nanosenje stete Grckoj ambasadi


Pavlovljev refleks pravosudnog ulizištva
Vesna Rakić-Vodinelić
08.12.2009.
http://www.pescanik.net/content/view/4146/90/

Nedavno je podignuta optužnica protiv Ratibora Trivunca, Tadeja Kurepe, Ivana Vulovića, Ivana Savića, Nikole Mitrovića i Sanje Dojkić, u kojoj se tvrdi da su izvršili krivično delo međunarodnog terorizma, predviđeno u čl. 391 Krivičnog zakonika Srbije (KZ). Prema optužnici, svi okrivljeni su članovi Anarho-sindikalističke inicijative. Takođe, svi okrivljeni se nalaze u pritvoru od 3. septembra 2009. godine i prema svima je zamenica Okružnog javnog tužioca Leonora Cvijović zatražila produženje pritvora do održavanja glavnog pretresa. Njen zahtev je usvojen.

Sam optužni akt, činjenica da se okrivljeni nalaze u pritvoru duže od tri meseca, kao i događaji povezani sa onim što im se stavlja na teret, kao i druga slična optuženja i krivična dela u Srbiji, pokazuju tešku i opasnu diskriminaciju koju optužni organi, a i sudovi, vrše prema ovim okrivljenim u odnosu na neke druge stvarno ili potencijalno okrivljene za izvršenje sličnih krivičnih dela.

Važno je, zato, objasniti u čemu se diskriminacija sastoji.

1. Najpre, ona se tiče činjenice da je okrivljenima određen pritvor, kao i da je pritvor dva puta produžen, tako da traje duže od tri meseca. Razlozi za određivanje (kao i za produžavanje) pritvora uređeni su u čl. 142 Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). Razlog zbog koga je izrečen i produžavan pritvor u konkretnom slučaju sastoji se, prema optužnici, u tome što u odnosu na okrivljene navodno postoje „osobite okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim prete“ (čl. 142 st. 1 tač. 3 ZKP). U delu optužnice kojim zamenik Okružnog javnog tužioca traži produženje pritvora nema ni jedne reči o “osobitim okolnostima“ koje bi ukazivale da bi okrivljeni ponovili izvršeno krivično delo, ili da bi ga dovršili ili da bi učinili neko novo krivično delo kojim prete. Ni u ostalim delovima optužnice o „osobitim okolnostima“ nema ni reči ni indicija.

Naprotiv. Iz optužnice proizlazi da su optuženi negirali izvršenje krivičnog dela, a iz navođenja njihovih reči u optužnici nema ni traga zaključku da bi ponovo izvršili istu radnju ili pak neku drugu. Štaviše, kao motivaciju za napad na ambasadu Grčke, zamenik tužioca označava podršku grčkom državljaninu Theodorosu Iliopoulosu (kojeg tužilaštvo inventivno označava kao Teodis Iliopunos), koji je u vreme navodnog izvršenja krivičnog dela, štrajkovao glađu. Posle četrdeset devet dana gladovanja, Iliopoulos je pušten iz zatvora (kao i svi ostali građani Grčke, pritvoreni zbog demonstracija u decembru 2008), pa je zato više naučna fantastika nego realnost da bi naši okrivljeni mogli ponoviti delo. Jer, povod za ponavljanje dela više ne postoji. (Puštanje Iliopoulosa na slobodu je opštepoznata okolnost, utvrdiva za par minuta preko Google-a ili drugog pretraživača. I to na srpskom jeziku.)

Ako se pročitaju drugi razlozi za zadržavanje okrivljenih u pritvoru, sadržani u čl. 142 ZKP, lako je zaključiti da u ovom slučaju nisu ispunjeni: niti se okrivljeni kriju, niti je njihov identitet nepoznat, niti postoji opasnost uništavanja dokaza ili ometanja njihovog izvođenja, budući da je optužnica već stala na pravnu snagu, niti su okrivljeni izbegli da dođu na glavni pretres (doduše, to i ne mogu). Najzad, razlog za zadržavanje u pritvoru je, putem označenja člana, stava i tačke definisan tako da se moraju utvrditi napred pomenute „osobite okolnosti“. A one u optužnici nisu ni naznačene.

Zbog svega ovoga, nije teško zaključiti da razlozi koji su inspirisali i tužilaštvo i sud da zatraži i odredi/produži pritvor nisu pravni, nego vanpravni. S obzirom da je krivičnim delom oštećena strana država, nije teško dokazati da su zapravo politički. Sud i svaki drugi državni organ koji postupa po političkim merilima, vodi politički proces, negirajući time pravo na pošteno i pravično suđenje zajemčeno u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i u Ustavu Srbije.

U čemu je, međutim, diskriminacija? Ona leži u tome što se u Srbiji na neke okrivljene, makar i bez zakonskog osnova primenjuju odredbe o određivanju pritvora, a na druge okrivljene ne. Prvi su diskriminisani, a drugi su privilegovani. Ne treba, radi dokazivanja, ići daleko u prošlost. Pre nekoliko dana u emisiji Insajder TV B92, javnosti su predočena imena i prezimena lica protiv kojih su podnesene krivične prijave za nasilnička krivična dela, a koja uopšte nisu bila zadržavana u pritvoru, ili je pak pritvor trajao tek nekoliko dana. Samo nekoliko citata sa web sajta B92:

„Đorđe Prelić rođen je 1985. godine, jedan je od vođa grupe navijača Partizana “Alkatraz”. Prema podacima koje smo dobili prema Zakonu o dostupnosti informacija, u poslednjih nekoliko godina protiv Đorđa Prelića je podneto više od dvadeset krivičnih prijava za razna krivična dela. Do danas, prema najvećem broju ovih prijava, nema pravosnažnih presuda. Kada je pobegao iz zemlje posle ubistva Brisa Tatona, ministar policije Ivica Dačić obavestio je javnost da je u pitanju jedan od poznatijih narko-dilera. Ostalo je nejasno kako je onda moguće da je uopšte bio na slobodi.“

„Jedna od krivičnih prijava protiv Vavića podneta je npr. u januaru 2005. godine, kada je i priveden zbog sumnje da je nožem naneo teške povrede Stefanu Gajiću i Darku Kuriću. Međutim samo dan kasnije ukinuto je zadržavanje, uz konsultaciju sa sudijom Petog opštinskog suda Nebojšom Bojićem. Prijava je Okružnom tužilaštvu podneta redovnim putem. U zvaničnom odgovoru Okružnog tužilaštva emisiji “Insajder” navodi se da je postupak obustavljen.“

„Isti je slučaj i sa pojedincima iz navijačkih grupa Crvene zvezde. Npr. Velibor Dunjić jedan od vođa navijača Crvene zvezde, uhapšen je tek nedavno i to zbog optužbe da je umešan u ubistvo. Isto tako, godinama unazad protiv njega je podnošeno dosta krivičnih prijava za teška krivična dela, ali nijedna gotovo da nije procesuirana do kraja, pa je tako bilo moguće da na kraju bude optužen i za pokušaj ubistva. Velibor Dunjić „Velja“ ima 24 godine, jedan je od vođa navijača Crvene zvezde, grupe “Belgrade boys”. Njegovo bahato, često nekažnjeno ponašanje mnogi su objašnjavali i činjenicom da mu je otac penzionisani oficir policije, a i sam Dunjić je prilikom privođenja često policajcima pretio svojim ocem. Prema istraživanju “Insajdera”, od 2008. protiv Dunjića je podneto 19 krivičnih prijava, u kojima mu je stavljeno na teret da je izvršio najmanje 31 krivično delo. Dunjić je bio na slobodi, pa je tako u aprilu 2008. osumnjičen za pokušaj ubistva.“

Takođe, Milan Živanović se brani sa slobode. Za koje delo i kojim povodom je okrivljen, videti u narednoj tački.

2. Napred navedene okrivljene tužilaštvo je optužilo za krivično delo međunarodnog terorizma iz čl. 391 st. KZ. A, kako je bilo u jednom drugom sličnom slučaju? O tome citiram vest sa sajta RTS od 10. aprila 2009. godine:

“Okružno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Milana Živanovića zbog sumnje da je sa više nepoznatih lica učestvovao u paljenju američke ambasade u Beogradu, posle mirnog protesta "Kosovo je Srbija" u centru grada 21. februara prošle godine. Živanoviću, koji se brani sa slobode, na teret se stavlja krivično delo "teško delo protiv opšte sigurnosti" zato što je zajedno sa više nepoznatih lica izazvao požar u ambasadi SAD i doveo u opasnost život ljudi, a tom prilikom je nastradao Zoran Vujović iz Novog Sada, navodi se u saopštenju Tužilaštva. Optužen je i za tešku krađu, jer je sa zgrade ambasade uklonio američku zastavu i na njeno mesto stavio srpsku. U optužnici se precizira da je Živanović 21. februara između 18 i 20 sati, sa grupom nepoznatih lica otišao sa skupa "Kosovo je Srbija", i iz ulice Kneza Miloša zajedno sa ostalima u grupi, kamenjem gađao prozore i fasadu na američkoj ambasadi, a potom se preko terase koja se nalazi na prvom spratu prebacio u unutrašnjost diplomatskog predstavništva. Zamenivši američku srpskom zastavom, Živanović je sa drugim nepoznatim licima lomio i uništavao inventar u ambasadi, a potom su izazvali požar i doveli u opasnost život ljudi kada je nastradao i Vujović koji se zatekao u ambasadi, navedeno je u optužnici. Za teško delo protiv opšte sigurnosti zaprećena je kazna zatvora od dve do 12 godina.”

Valja uočiti da je u slučaju koji razmatram okrivljeno šest lica. U slučaju paljenja ambasade SAD, okrivljeno je jedno lice koje je navodno izvršilo delo sa “više nepoznatih lica”. U slučaju koji razmatram šteta nanesena stranoj državi (Grčkoj) sastoji se u jednom razbijenom prozoru. U drugom slučaju, šteta je gore detaljno opisana, a Zoran Vujović, star 21, godinu je izgubio život.

U prvom slučaju, šestoro okrivljenih su duže od tri meseca u pritvoru, u drugom slučaju, “okrivljeni se brani sa slobode”. U prvom slučaju, šest lica je optuženo za međunarodni terorizam, u drugom slučaju, jedno lice je optuženo za teško delo protiv opšte sigurnosti i za delo teške krađe. “Druga, nepoznata lica” su i dalje nepoznata. U prvom slučaju, radnja izvršenja je opisana kao bacanje Molotovljevog koktela na ambasadu Grčke, a u drugom kao izazivanje požara u ambasadi SAD, pri čemu je jedno lice smrtno stradalo.

U prvom slučaju, šestoro optuženih je okrivljeno za krivično delo međunarodnog terorizma, opisano u čl. 391 koji glasi:

Međunarodni terorizam

Član 391

(1) Ko, u nameri da naškodi stranoj državi ili međunarodnoj organizaciji, izvrši otmicu nekog lica ili neko drugo nasilje, izazove eksploziju ili požar ili preduzme druge opšteopasne radnje ili preti upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteriološkog ili drugog sličnog sredstva, kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.

(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica ili ako je izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

(3) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana učinilac neko lice sa umišljajem lišio života ili je učinilac organizator organizovane kriminalne grupe, kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.

(4) Ko priprema izvršenje krivičnih dela iz st. 1. do 3. ovog člana kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.

(5) Pripremanje iz stava 4. ovog člana sastoji se u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvršenje krivičnog dela, u otklanjanju prepreka za izvršenje krivičnog dela, dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugim izvršenja krivičnog dela ili u drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela.

U drugom slučaju (paljenje ambasade SAD), jedan optuženi okrivljen je za teško krivično delo izazivanja opšte opasnosti iz čl. 278 u vezi sa čl. 288 st. 2, koji glase:

Izazivanje opšte opasnosti

Član 278

(1) Ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se službeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane uređaje za zaštitu od požara, poplave, eksplozije, otrova ili otrovnog gasa, radio-aktivnih ili drugih jonizujućih zračenja, električne energije ili drugih opasnih sredstava ili ove uređaje ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

(3) Ako su dela iz st. 1. i 2. ovog člana učinjena na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno upotrebom vatrenog oružja, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(5) Ako je delo iz st. 1, 3. i 4. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

Teška dela protiv opšte sigurnosti

Član 288

(1) Ako je usled dela iz čl. 278. st. 1. do 3, 279. stav 1, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika, nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(2) Ako je usled dela iz čl. 278. st. 1. do 4, 279. st. 1. i 2, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

(3) Ako je usled dela iz čl. 278. stav 5, 279. stav 2, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

(4) Ako je usled dela iz čl. 278. stav 5, 279. stav 2, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Krivično delo međunarodnog terorizma nalazi se u Glavi XXXIV KZ koja nosi naslov Krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, a otpočinje krivičnim delom genocida. Krivično delo izazivanja opšte opasnosti nalazi se u Glavi XXV KZ, koja nosi naslov Krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, a otpočinje krivičnim delom izazivanja opšte opasnosti. Glava XXXIV kao objekte zaštite određuje čovečnost i međunarodno pravo, a Glava XXV, kao objekt zaštite uređuje sigurnost ljudi i imovine.

Ova zakonska sistematika se ne naglašava zato što naslov glave u kojoj je sadržano delo međunarodnog terorizma ozbiljno i teško zvuči, već zato što ima različite praktične implikacije.

Naime, po čl. 108 KZ neka dela iz Glave XXIV ne zastarevaju uopšte (među njima nije krivično delo terorizma), ali i međunarodni terorizam, po ovoj istoj odredbi ne mora podlegati zastarevanju ako to proizlazi iz ratifikovanog međunarodnog ugovora. Naprotiv, sva krivična dela iz Glave XXV KZ podležu zastarelosti, a vreme zastarelosti zavisi od visine kazne kojom zakonodavac preti izvršiocima.

Zaprećene kazne, kao što se vidi iz citiranih odredaba KZ, teže su za krivično delo međunarodnog terorizma, čak i kada kao posledica nije nastupila ičija smrt, od onih predviđenih za teško delo izazivanja opšte opasnosti.

Gde je tu diskriminacija? Verujem da se jasno vidi, ali nije suvišno naglasiti. Za slične radnje - napad (eksplozivnom napravom odnosno paljenjem) na ambasadu strane države, tužilaštvo pred sud iznosi različite kvalifikacije dela. U slučaju koji razmatram, a koji je rezultirao neznatnom štetom, inkriminacija je teža i potencijalno nepovoljnija po učinioce, a u drugom slučaju koji je rezultirao smrću jednog lica i velikom materijalnom štetom, inkriminacija je lakša i potencijalno povoljnija po učinioca.

U prvom slučaju, krivičnim delom je oštećena jedna strana država, a u drugom slučaju, krivičnim delom su oštećeni najpre srodnici lica koje je izgubilo život (koji su domaći državljani), a potom, druga strana država. Nema nikakvih pravnih razloga da se dela, slična sa stanovišta radnje izvršenja kvalifikuju kao različita krivična dela. Štaviše – kao teže delo – ono koje je imalo lake posledice, a kao lakše – ono koje je imalo teške posledice. Razlozi diskriminacije šestoro okrivljenih u prvom slučaju, u odnosu na okrivljenog u drugom slučaju su, dakle, vanpravni, u oba slučaja politički.

a) Šestoro okrivljenih u slučaju koji razmatram su pripadnici Anarho-sindikalističke inicijative Srbije, jedne levičarske organizacije. Okrivljeni u slučaju paljenja ambasade SAD, kao i lica obrađena u emisiji Insajder su “navijači” eufemistički rečeno, a stvarno, desničarski orijentisani “patrioti”.

b) Strana država koja je u prvom slučaju oštećena jeste Grčka, država koja se doživljava kao politički prijateljska. (Ta država je javno iskazala stav da bacanje Molotovljevih koktela na svoju amasadu smatra minornim incidentom koji nije prouzrokovao prestanak niti ometanje u njenom radu.) Ono što je u drugom slučaju oštećeno sastoji se u pogibiji, verovatno ubistvu iz nehata državljanina Srbije, a oštećena strana država je SAD, koja se doživljava kao politički neprijateljska.

c) U prvom slučaju izvršioci su pripadnici malobrojne marginalne grupe, koja nema nikakav uticaj na ishode glasanja u Srbiji. U drugim, pak, slučajevima, izvršioci su pripadnici masovnih grupa, sa značajnim društvenim uticajem, a među ostalim i uticajem na ishode političkih izbora.

Treća državna vlast u Srbiji – sudska i šire, pravosudna – u stanju je teškog profesionalnog posrtanja i očigledno ne može da odoli ili direktnom uticaju izvršne vlasti, kao i moćnih “sportskih” pojedinaca i grupa, ili, u boljem slučaju, ne može da se odupre (Pavlovljevom?) refleksu anticipacije želja vlasti i moćnika, te autocenzuri i slabo prikrivenom ulizištvu.

Postojeće srpsko tužilaštvo je ne samo izgubilo kredibilitet, nego izlaže Srbiju još jednom od postupaka pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog povrede zabrane diskriminacije, kao i zbog povrede prava na pošteno suđenje, sve pod ideološkom maskom ne/patriotizma. Koja je razlika u ideološkoj odbrani “volje vladajuće klase” i “patriotizma”? Sa pravnog stanovišta, razlike nema. U oba slučaja inicira se tzv. političko suđenje i neka buduća rehabilitacija in statu nascendi, dakle za buduće generacije – potreba suočavanja sa prošlošću po ko zna koji put.

Valja videti šta će učiniti sudovi sa ovakvim optužnicama – novi sudovi u novom srpskom pravosuđu koje se upravo rađa – da li ab ovo ili iz tradicije ideološke partijske države, znaćemo uskoro.

Peščanik.net, 07.12.2009.

  korisnik je offline
u: Čet 10 of Dec, 2009 [11:45 UTC] ocena: 0.00 čitanja: 9645

Prikaži poruke:
 
Narodni ustanak u Grčkoj



Undefined rss id 2
Pažnja!






GNU FDL Powered by TikiWiki Powered by PHP Powered by Smarty Powered by ADOdb Napravljeno uz pomoć CSS Powered by RDF osnaženo sa HAWHAW
rss Članci RSS Galerije slika RSS Forumi rss Direktorijumi
[ Vreme izvršavanja: 0.09 sekundi ]   [ Korišćena memorija: 3.90MB ]   [ 81 upita baze podataka ]   [ GZIP Disabled ]   [ Opterećenje servera: 0.41 ]