Pozdrav, narode!
Vec neko vreme se interesujem i proučavam anarhističku misao - od Nestora Mahnoa, preko Španskog Gradanskog rata do Noama Čomskog - da ne zalazim u detalje. Uvek me je kopkao problem praktične primenljivosti anarhizma, pogotovo na društvo kao što je naše; šta bi se moglo implementirati, šta ne, kako bi se optimalno zaštitio čovek a uveo i progres i bit slobode, i tako dalje. Možda najbitnije, smatram da je evolucija mnogo efikasnija i manje opasna pojava od revolucije, i da je to put kojim treba poći ukoliko želimo da proširimo ovu ideju i napravimo kakvu-takvu razliku u našoj zemlji.
Za ASI sam čuo pre par godina, i od tada ne mnogo toga pozitivnog o njoj. Stvari koje su sezale od zauzimanja fanatičnih i iracionalnih stavova, preko bezveznih ispada po javnim studentskim diskusijama na nekim fakultetima, finansiranja iz mutnih izvora, pa nadalje. Sve mi je to odavalo utisak da to nije ono što mi treba. Evo sad odlučih da priđem bliže, da vidim o čemu se tu zapravo radi, buduci da ne verujem mnogo glasinama.
Šta vidim? Nažalost ne previše toga ohrabrujućeg. Vidim zamrli forum sa diskusijama koje su prekinute 2008e, 2006e... a nisu bile mnogo aktivne ni kad su tek bile napravljene. Vidim dva, tri najaktivnija člana iz tog perioda čiji su stavovi pomalo neodmereni i radikalni, povremene vesti o protestima u Grčkoj i otpuštanjima u Britaniji i to je manje-više to. Za akcije ASI-ja slabo se čuje, izuzev za onih nekoliko pobacanih molotovljevih koktela po ambasadama... Naravno, drago mi je što takvih akcija nije bilo više, jer smatram da ih treba izbegavati i boriti se na druge načine; anarhizam, a pogotovo anarhosindikalizam, ne treba da se sastoji od tinejdžera sa bombama. Ali opet, kao da nema dovoljno odjeka u javnosti, a kao da je i to malo odjeka samo negativno. ASI ne uspeva da probije sliku o sebi koja tavori po medijima; za to je ipak potrebno više od grafita.
Takođe vidim reč 'propaganda' kako se koristi u pozitivnom smislu, što me tera da blago zadrhtim; terminologija mi je jezivo poznata, a oduvek sam zastupao učenje na istoriji. Vidim mnogo latentnog, i ne tako latentnog, komunizma iza mnogih reči u pamfletima i člancima, vidim pozive na rušenje sistema nekim metodama kojima teško da to može da uspe, pogotovo ne sa ovoliko malo članova... Sve to krunisano konfuznim objašnjenjem unutarsindikalne strukture koje podseća na mešavinu marksističkih lekcija iz 60ih i Letećeg Cirkusa Montija Pajtona. Po mom mišljenju, pravi anarhista bi trebalo da prezre komunizam jednako koliko i kapitalizam i fašizam (fašizam, dobro, ipak malo više od drugih sistema).
ALI!
Ovo je jedna lepa ideja, i pokret zasnovan na zdravim željama i težnjama. Ja lično smatram da se od ove inicijative može, uz dosta rada, a pod time ne podrazumevam samo lepljenje samolepivih sličica po javnom prevozu, napraviti nešto ozbiljnije, što može doneti dah pozitivne promene u naše okruženje.
Nadam se da je dobronamerna kritika dobrodošla. Ja ću biti tu i trudiću se da doprinesem, kako god mogu, prerastanju ove akcije u silu koja će biti ono što nam treba.
Srećno!
|
Članci
![[hide]](javascript:icntoggle('mod-mnu_application_menu','mo.png');)
