Reč plenum postala je novo strašilo gospodara i njihovih medija, kojim se pokušava zaplašiti radnička klasa. Međutim, gazde nikada neće moći da nas ubede da su plenumi, odnosno zborovi, dakle skupovi onih koji žele da o svom životu i radu odlučuju zajedno, kroz demokratske dogovore ravnopravnih učesnika, nešto čega treba da se klonimo. Sabori, zborovi, radnički saveti i plenumi imaju veoma dugu tradiciju na našim prostorima i uvek su predstavljali osnovni nivo organizovanja pobunjenog naroda.
Novi talasi plenuma, koji su započeli po univerzitetima u Srbiji, nagoveštavaju povratak ovog kolektivnog sredstva borbe na velika vrata. I mi, na radnim mestima, u fabrikama, pogonima i firmama, treba da razumemo, odnosno da se setimo, snage i perspektive ovog oblika organizovanja, o kojoj dovoljno govori strah režimlija. Panika koju oni na vlasti dižu zbog plenuma, zbog kolektivnog odlučivanja bez vođa i zbog direktnih akcija – blokada najbolje govore u prilog takvim vidovima borbe.
Kada je pre više od dva meseca u Novom Sadu pala nadstrešnica i ubila 15 ljudi mnogi u Srbiji su shvatili da su stvari otišle predaleko i da je potrebna oštra i masovna reakcija kako bismo sačuvali svoje glave i živote. Prvi su reagovali studenti, pokrećući lavinu koja sada već mesecima drži vladajuću klasu u strahu. Vlast i njihovi mediji naravno pokušavaju da svaki ovakav otpor prikažu kao delovanje opozicije, iako su se studenti veoma jasno ogradili od svih političkih stranaka, a idiotske optužbe o tome kako stranci guraju blokade i plenume mogu delovati samo smešno kada dolaze od slugeranja velikih sila koji danas nama vladaju, izigravajući skutonoše svim svetskim moćnicima, rasporadajući zemlju, uvlačeći nas sve više u evroatlantske integracije, proizvodeći oružje za NATO u Ukrajini itd.
Nadstrešnica je pala zbog ovog i ovakvog kapitalističkog sistema pod kojim tavorimo. Sistema zainteresovanog isključivo za profit kojim se pune džepovi gazda, a ne za živote ljudi. Takav sistem je doveo do potpunog haosa u procesima izgradnje i kontrole gradnje, ukidanjem velikog broja predostrožnosti koje su postojale, kako bi gazde mogle brže da završavaju svoje projekte, još više eksploatišući radnike i praveći nesolidnu đubrad od građevina. Političari, gazde i državni činovnici su tu sprovodioci takvog sistema u praksu. Zbog toga nikakva promena stranaka na vlasti neće promeniti položaj u kome se nalazimo.
Zbog svega ovoga je nužna korenita promena sistema u onaj u kome će u centru biti dobrobit ljudi i njihova sloboda. Takvo društvo, istinski samoupravno, slobodarsko, komunističko društvo moguće je ostvariti jedino putem pokreta koji će organizovati i voditi plenumi – zborovi radnika, studenata, komšija – i koji će kolektivno odlučivanje postaviti kao osnovni princip budućeg društva. Zbog toga je ključno učiti od studenata i raditi na širenju plenuma svuda: od svojih radnih mesta i zgrada i kvartova u kojima se živi, do organizacija koje treba urediti po istim principima.
Naš sindikat, Anarhosindikalistička inicijativa, upravo je organizacija tog tipa – u njoj se sve odluke donose na zborovima (plenumima) članova, odlučujemo svi zajedno kako ne bi bilo vođa koje gazde mogu da korumpiraju, a kao metod borbe se opredeljujemo pre svega za direktne akcije – blokade, proteste, sabotaže itd. Priključite nam se da zajedno stvorimo zborove na našim radnim mestima i da kroz međusobni dogovor, solidarnost i uzajamnu pomoć direktnim akcijama nateramo gazde i političare u povlačenje, te stvorimo preduslove za slobodan i srećan život najširih slojeva radnog naroda.
Plenume svuda!
