Slučaj Rio Tinta, ne samo kao primera obične kapitalističke pohlepe, već i simbola sveprisutnog sistema u kojem globalni kapital upravlja sudbinom naroda i prirodnih resursa nije slučajnost, vec produkt savremene kapitalističke logike koja ne poznaje granice i ne priznaje vrednosti života u bilo kojem obliku. U pitanju je britansko-australijska kompanija, čiji su najveći pojedinačni akcionari Aluminijumska korporacija Kine i američki investicioni fondovi Blek rok i CRM, a čije iskopavanje litijuma u Srbiji forsira Nemačka država, sa kompradorskim strukturama u Srbiji kao izvršiocima. U trenutnom globalnom kapitalističkom poretku, fenomen korporativne dominacije nad ljudskim i prirodnim resursima predstavlja vrhunac eksploatacije koju karakterišu neoliberalni principi. Slučaj kompanije Rio Tinto u Srbiji oslikava kako neoliberalni kapitalizam funkcioniše kao globalna mašinerija za sitematsko eksploatisanje i dominaciju, maskirajući svoje stvarne namere iza fasade "ekonomske korisiti" i "napretka".
Ovakav ekonomski model koji kao dominantna pojava savremenog kapitalizma obuhvata niz principa i praksi koje omogućavaju neograničenu eksploataciju, preuzimanje i kontrolu nad prirodnim resursima i ljudskim životima, funkcioniše u savršenoj sprezi sa komparadorskim režimima poput vlasti u Srbiji, koja koristi najširu lepezu represivnih mehanizama za suzbijanje svakog vida otpora - od medijske propagande i psihološke represije, preko političke i materijalne, do svih raspoloživih sredstava aparata prinude.
Lokalne vlasti u Srbiji omogućile su da se Rio Tintov projekat odvija bez ikakve kontrole i zaštite lokalnih interesa. Vlasti, vođene sopstvenim ekonomskim i političkim interesima i kao deo manjine koja je povezana sa interesima krupnog kapitala, aktivno su pomogle korporaciji da preuzme plodnu zemlju. Time su svesno ugrozile zdravlje i egzistenciju lokalnog stanovništva, kao i šire zajednice. Ovakve odluke kao samo jedan od koraka u smeru prakse koja favorizuje interese ovakvih korporacija na štetu zajednica, nisu samo potencijalno nepovratne u ekološkom smislu, već mogu trajno destabilizovati ekonomiju i uništiti budućnost mnogih generacija, kako na lokalnom, tako i na regionalnom i nacionalnom nivou.
Obzirom da korporacije poput Rio Tinta na globalnom planu funkcionišu kao neprekidni izvori eksploatacije, suočavajući stanovništvo širom sveta sa istom sudbinom, mnoge ugrožene zajednice i radnička klasa u različitim zemljama sveta već su odavno razvile snažnu kulturu otpora, koja predstavlja jedini način odbrane. Ta kultura otpora nije lokalna pojava, već deo šire, internacionalne borbe protiv korporativne agresije.
U borbi za položaj radnika i osnovne potrebe lokalnih zajednica širom sveta, otpor protiv devastacije prirodnih resursa i ljudskih života, koju sprovodi Rio Tinto, postao je globalni. Ovaj rudarski gigant suočava se sa snažnim protivljenjem zbog ekoloških šteta i kršenja prava, dok radnici i lokalne zajednice nastoje da zaštite svoje sredine, zdravlje i dostojanstvo. Od Srbije do Australije, od Mongolije do Zambije, zajednice i radnici nepokolebljivo se bore za svoje slobode i očuvanje prirode, suprotstavljajući se destruktivnim rudarskim operacijama Rio Tinta.
Ovo su samo neki od rudnika širom sveta gde je Rio Tinto sprovodio potpunu devastaciju i eksploataciju, uništavajući ne samo radnike, zajednice i prirodni svet, već i istorijsko-kulturnu baštinu:
- Australija - Rudnik Ranger
Rudnik uranijuma Ranger u Australiji, kojim je Rio Tinto upravljao, bio je predmet dugotrajnih protesta aboridžinskih zajednica i ekoloških aktivista zbog zagađenja i kršenja prava domorodaca. Rudnik se nalazi u blizini nacionalnog parka Kakadu, koji je UNESCO-ova svetska baština. Radnici su prijavljivali loše uslove rada, a neki koji su pokušavali da se sindikalno organizuju ili iznose zabrinutosti u vezi sa sigurnošću suočili su se sa odmazdom.
- Papua Nova Gvineja - Rudnik Panguna
Rudnik bakra Panguna, kojim je Rio Tinto upravljao tokom 1970-ih i 1980-ih, izazvao je značajne društvene i ekološke probleme. Ovaj rudnik je bio jedan od ključnih faktora za izbijanje građanskog rata u Bougainvilleu, koji je trajao od 1988. do 1998. godine, ostavivši desetine hiljada mrtvih i raseljenih.
Zatvaranje rudnika ostavilo je za sobom ogromne količine toksičnog otpada, koje su nastavile da zagađuju okolne reke i zemljište.
- Australija - Uništenje svetilišta Juukan Gorge
U maju 2020. godine, Rio Tinto je minirao i uništio drevno aboridžinsko svetilište Juukan Gorge u zapadnoj Australiji, koje je bilo staro preko 46.000 godina. Ovaj incident je izazvao globalnu osudu i doveo do značajnih promena u upravi kompanije.
Kao rezultat pritiska javnosti i investitora, nekoliko visokih rukovodilaca, uključujući izvršnog direktora, bilo je primorano da podnese ostavke.
- Madagaskar - Rudnik QMM
Rudnik QIT Madagascar Minerals (QMM) kojim upravlja Rio Tinto, suočava se sa konstantnim kritikama lokalnih zajednica zbog zagađenja vode i negativnog uticaja na životnu sredinu. Lokalni stanovnici i nevladine organizacije redovno protestuju protiv operacija rudnika. Zabeleženo je zagađenje voda uranom i drugim teškim metalima, što je uzrokovalo zdravstvene probleme među lokalnim stanovništvom.
- Mongolija - Rudnik Oyu Tolgoi
U Mongoliji, rudnik bakra i zlata Oyu Tolgoi, u kojem Rio Tinto ima značajan udeo, suočava se sa protestima zbog navodnog kršenja prava lokalnih zajednica i neadekvatnog upravljanja vodnim resursima.
Rio Tinto je optužen da je preuveličao troškove projekta kako bi povećao svoj udeo u rudniku na štetu vlade Mongolije.
- Kanada - Rudnik Diavik
U Kanadi, rudnik dijamanata Diavik, kojim upravlja Rio Tinto, suočava se sa kritikama zbog uticaja na životnu sredinu i prava autohtonih zajednica. Lokalne zajednice su izrazile zabrinutost zbog zagađenja i nedostatka konsultacija tokom planiranja i izvođenja rudarskih operacija.
- Južna Afrika - Rudnik Richards Bay Minerals
Rudnik Richards Bay Minerals (RBM) u Južnoj Africi, kojim Rio Tinto upravlja, suočava se sa stalnim nemirima i nasiljem u zajednici zbog socijalnih i ekoloških problema. Protesti su često bili praćeni sukobima između radnika i lokalnih stanovnika.
U junu 2021. godine, direktor RBM-a je ubijen u zasedi, što je dovelo do privremenog zatvaranja rudnika.
- Sjedinjene Američke Države - Rudnik Resolution Copper
U Arizoni, Rio Tinto planira da otvori jedan od najvećih rudnika bakra na svetu - Resolution Copper. Ovaj projekat se suočava sa snažnim otporom lokalnih zajednica, posebno plemena Apača, zbog zabrinutosti oko uništavanja svetih zemljišta i potencijalnog zagađenja vode. Projekat je postao politički kontroverzan, sa apelima da se preispita ili obustavi zbog nedostatka transparentnosti i konsultacija sa lokalnim zajednicama.
- Indonezija - Rudnik Grasberg
Rudnik bakra i zlata Grasberg, kojim je upravljao Rio Tinto u partnerstvu s kompanijom Freeport-McMoRan, bio je mesto nasilnih sukoba između radnika i bezbednosnih snaga. Tokom 2011. godine, radnici su štrajkovali zahtevajući bolje uslove rada i plate. Štrajk je doveo do smrtonosnih sukoba sa policijom, pri čemu je nekoliko radnika ubijeno.
Grasberg je poznat po tome što je jedan od najkontroverznijih rudnika na svetu, zbog masovnog zagađenja rečnih sistema i kršenja ljudskih prava.
-
Brazil - Rudnik Paracatu U Brazilu, Rio Tinto je upravljao rudnikom Paracatu, najvećim rudnikom zlata u zemlji, pre nego što ga je prodao. Lokalna zajednica se protivila rudarskim operacijama zbog navodnog zagađenja vodnih resursa cijanidom i teškim metalima. Aktivisti su organizovali proteste i pravne akcije protiv rudnika. Radnici rudnika su često prijavljivali loše radne uslove, a neki su bili suočeni s represivnim merama kada su pokušali da organizuju sindikate ili štrajkove.
-
Mozambik - Rudnik Benga
U Mozambiku, rudnik uglja Benga kojim je upravljao Rio Tinto izazvao je značajne proteste lokalnih zajednica zbog prinudnog raseljavanja i neadekvatne kompenzacije za oduzetu zemlju. Mnogi stanovnici su prijavili nasilje od strane privatnih bezbednosnih snaga i policije tokom raseljavanja. Lokalna zajednica se žalila na zagađenje vazduha i vode uzrokovano rudarskim aktivnostima, što je dovelo do zdravstvenih problema u okolini.
- Indija - Rudnik boksita u Niyamgiri
U Indiji, Rio Tinto je bio povezan sa rudnikom boksita u planini Niyamgiri, koja je sveta za pleme Dongria Kondh. Pleme je organizovalo masovne proteste protiv rudnika, tvrdeći da će iskopavanje uništiti njihovu svetinju i ugroziti njihov način života.
Pod međunarodnim pritiskom, indijska vlada je na kraju zabranila iskopavanje u ovoj oblasti, ali Rio Tinto je bio umešan u pokušaje represije lokalnih aktivista i lidera zajednice.
- Kanada - Rudnik Eagle Mine
U rudniku Eagle Mine u Michiganu, kojim je upravljao Rio Tinto, radnici su se žalili na loše uslove rada i sigurnosne standarde. Kada su pokušali da organizuju sindikat, suočili su se sa odmazdom, uključujući otkaze i zastrašivanje.
Rudnik je takođe izazvao proteste lokalnih zajednica i ekoloških aktivista zbog potencijalnog zagađenja podzemnih voda i kršenja prava domorodačkih naroda.
- Južna Afrika - Rudnik Palabora
Rudnik bakra Palabora, kojim je upravljao Rio Tinto, bio je mesto brojnih štrajkova i sukoba između radnika i uprave. Radnici su često bili suočeni sa represijom, uključujući fizičko nasilje, kada su pokušavali da traže bolje uslove rada.
Rudnik je takođe bio povezan sa zagađenjem vazduha i tla, što je negativno uticalo na zdravlje lokalne zajednice.
- Zambija - Rudnik bakra Nchanga
U Zambiji, rudnik bakra Nchanga, kojim je Rio Tinto upravljao u prošlosti, suočio se sa protestima zbog loših uslova rada i minimalnih plata. Radnici su štrajkovali zahtevajući poboljšanje radnih uslova. Radnici koji su učestvovali u štrajkovima često su bili suočeni sa otkazima, zastrašivanjem i, u nekim slučajevima, nasiljem od strane privatnih bezbednosnih snaga.
Dok se borimo protiv Rio Tinta, borimo se i protiv šireg kapitalističkog sistema koji perpetuira nasilje i eksploataciju. Zbog toga pozivamo sve radnike i radnice da se samoorganizovano priključe protestima i aktivnostima koje će u toj borbi pomoći.
Takođe, pozivamo vas na sindikalno organizovanje na radnim mestima, jer je to nezamenljivo oružije koje nam je korisno ne samo u borbi protiv Rio Tinta, već i generalno u borbi za bolje uslove života i prevazilaženje ovog sistema.
Naša borba nije samo za zaustavljanje ovog projekta, već za stvaranje društva koje neće biti zasnovano na nasilju i eksploataciji od strane drzavne i korporativne moci, vec za društvo oslobođeno od kapitalističkog i svih drugih oblika ugnjetavanja i kontrole, za drustvo zanovano na univerzalnim principima slobode, ravnopravnosti i jednakosti!
