U ovom periodu suočeni smo sa ekstremno visokim temperaturama. U skladu sa tim ne čudi da su klimatizovane prostorije i obezbedjena voda osnovni preduslovi za rad po ovakvom vremenu. Nažalost, ovo je i dalje daleko od naše radničke realnosti, gde mnoga radna mesta oskudevaju kada je reč o odgovarajućoj temperaturi. Čak i vodu zaposleni su često primorani da sami sebi obezbede, a da im je pritom neretko zabranjeno da napuste svoje radno mesto, čak i tokom smena koje često traju i više od osam sati.
Međutim, pored ovog radnog pakla, postoji poseban pakao sa kojim se suočavaju radnici na otvorenom (npr. građevinci). Kada je temperatura preko 36 stepeni, naročito u periodu od 11-16h, rad na otvorenom ne bi uopšte trebalo da bude organizovan. Ipak, već smo se ove godine suočili sa temperaturom i do 40 stepeni, a težak fizički rad na otvorenom u periodu od 11 do 16h nastavio se i tada. Gazdama na našim gradilištama ne pada na pamet da obezbede ni običnu vodu za radnike, a kamoli da ih obuče za pružanje prve pomoći i da im obezbede neophodna sredstva za to. Ni radni minimum u vidu češćih pauza, ni češće menjanje zaposlenih koji rade na otvorenom nisu nešto čemu radnici na otvorenom mogu da se nadaju. Samo surova i brutalna eksploatacija i ozbiljno narušeno zdravlje, a neretko i život direktno, nešto je što radnici na otvorenom mogu da očekuju. Ovo naročito važi za one radnike koji su prinudjeni da rade na crno, a to je veliki broj fizičkih radnika.
Apeli gazdama od strane državnih institucija da zaštite radnike i radnice na otvorenom tokom ekstremno visokih temperatura su obično skidanje odgovornosti države za ovakvo ponašanje gazda i njihovo kršenje zakona, koji je već po sebi takav da u krajnjoj instanci ide državi i gazdama na ruku.
Zato mi, Anarhosindikalistička inicijativa - ASI, apelujemo na radnice i radnike, naročito na one što rade na otvorenom, da se zajedničkim snagama izbore za očuvanje svog zdravlja! Potrebno je, pre svega, bojkotovati rad pri ekstremno visokim temperaturama tokom dana! Takođe, bitno je da radnici zajedno insistiraju na ispunjenju neophodnih minimalnih uslova za rad (voda, prva pomoć, češće pauze, češće i kraće smene zaposlenih i sl).
Samo kolektivnim radničkim pritiscima moguće je da sačuvamo naše zdravlje i da obezbedimo sebi bolje uslove rada, samim tim i života.
Javite nam se da se organizujemo i izborimo zajedno!
