Razvoj tehnologije nam konstantno omogućava da sa mnogo manje rada možemo da stvorimo mnogo više. Međutim, umesto da radimo manje, mi radimo sve duže, a sleduje nam sve manje. Gde ide ta razlika?
Ide gazdama, kao i uvek. Zato što oni imaju kontrolu nad proizvodnjom, nad zakonima (kroz političare) i nad silom (kroz policiju). Kada tehnologija uznaperduje, umesto da se radujemo jer će mašine raditi deo posla umesto nas – mi strahujemo da ćemo ostati bez posla i novca, ili ćemo morati da se prekvalifikujemo. Za to vreme, vladajuća klasa je u procesu konstantnog bogaćenja i bez ikakve brige.
Ipak, u nekim državama se uvodi neradna nedelja, a u nekima i skraćuje radno vreme. Razlozi za to su različiti, negde je interes politički, negde su se radnici sami izborili za poboljšanje, ali svuda je jasno da ukoliko radnici nisu organizovani, uslovi mogu i pre ili kasnije hoće, da se pogoršaju.
Tako je Vučić pre nekoliko dana izjavio da nikada neće dozvoliti da se u Srbiji radno vreme skrati na 7 sati, već da čak misli da je i 8 sati dnevno malo i kako kaže ’baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovek mora da radi više.’
Tako političar, to jest kolonijalni upravnik, koj radi isključivo u interesu kapitalista i njihovog bogaćenja, ne samo da ne želi da dozvoli ikakvo poboljšanje života na osnovu civilizacijskog tehnološkog napretka, već želi i da dalje produbi eksploataciju i poništi osnovno pravo za koja su živote dali mnogi radnici radnice u Čikagu. Rad srednjoškolaca kroz ‘obaveznu stručnu praksu’ koja se oslikava potplaćenim radom u trgovinama, već je uveden. Višegodišnji rad preko PP ugovora, bez prava na bolovanje i godišnji odmor, takođe već dugo gledamo.
I situacija će se dalje pogoršavati, a pogoršavala bi se i da je na vlasti bilo ko drugi, ako tome sami ne stanemo na put. Organizovanje u direktno demokratske sindikate, te organizovanje štrajkova, generalnih štrajkova, blokada, protesta – jedini je put koj stoji ispred radničke klase ukoliko ne želi da živi u ovakvom sistemu.
Mi se ne zalažemo za 7 sati radnog vremena i za neradnu nedelju. Mi se zalažemo za 4 sata radnog vremena, za neradan vikend, za duže godišnje odmore, za veće plate... A zatim za potpuno preuzimanje kontrole nad proizvodnjom, i stavljanje u ruke borbenih sindikata. Za život bez parazita, bez gazda i političara!
Nemoj da čekaš da postane gore – javi se da se izborimo zajedno!
