Od svih društvenih reakcija u Srbiji izazvanih brutalnim smrtima zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, po snazi su se istakle studentske blokade fakulteta organizovane na principu direktne demokratije, i narodni zborovi organizovani u cilju ispunjenja studentskih i drugih zahteva. Logično je stoga da se svi koji podržavaju ovaj način borbe insistiranjem na ostvarivanju pravde kroz direktnu demokratiju i zborove, nalaze pod udarom ovog sistema i režima.
U poslednjih nekoliko nedelja naglo se pojačala politička represija nad onima koji se brane od sistema, pružajući mu otpor kroz direktnu demokratiju. U skladu sa tim, ne čudi što smo svedočili pokušaju razbijanja studentskih blokada, na koje je pozvao Đuka Bizon, ali i konkretnom kršenju autonomije fakulteta na Medicinskom fakultetu u Nišu. Naime, Aleksandar Mitić, dekan ovog fakulteta i kriminalac čije ime treba zapamtiti u sramoti, pozvao je policiju na fakultet kako bi se silom, kroz neposredan uticaj represivnog državnog aparata izvršio pritisak na studente i studentkinje u pravcu odustajanja od borbe za pravdu. Treba podsetiti da ni za vreme monarhističke diktature u Kraljevini Jugoslaviji, pa ni u socijalističkoj Jugoslaviji, dekani i rektori nisu olako pristajali da pod pritiskom režima pozovu policiju na Univerzitete i tako naruše njihovu autonomiju. Ta sramota se dešava u Srbiji danas.
Uz ovaj kriminalan čin, država je udarila i na one najbolje od ličnosti koje su se javno profilisale tokom ovih protesta. Naime, država maltretira i inženjera Zorana Đajića, koji je u žižu javnosti došao kao “uzbunjivač”, osoba koja je narod uputila u mahinacije i kriminalne prakse koje su sprovođene tokom rekonsturkcije nadstrešnice u Novom Sadu, a kojima je on kao zaposleni svedočio. Sa protokom vremena, kroz direktno-demokratsku borbu studenata i naroda, i on je postajao sve jači glas u prilog direktnoj demokratiji, insistirajući na zborovima i plenumima kao metodu borbe protiv ovog i ovakvog sistema. Dapače, on je ukazivao i na dublje probleme i uzroke koji su doveli do ovog zločina, ističući to da je potrebno raščistiti i sa kapitalističkim sistemom kao takvim. Utoliko je više preteća i zastrašujuća ideja da je on maltretiran i privođen od strane države zbog navodnog ugrožavanja sigurnosti predsednika republike, time što je izneo svoje mišljenje na društvenim mrežama o tome šta bi trebalo diskutovati na narodnim zborovima. Ova represija i gušenje slobode govora ne sme proći!
Ne treba zaboraviti da je politička represija i razne spletke, zavere, zastrašivanja koji je prate, kao i napadi na studenate i studentkinje, ali i sve one koji dosledno i iskreno brane borbu za bolje i pravednije društvo, daleko širih razmera od ovih nedavnih i u ovom tekstu pomenutih primera.
Ovi napadi su sistemski. Dinamika odnosa između vlasti i opozicije tu je da bi po ko zna koji put unela konfuziju među ljude koji se bore za društvenu pravdu, a ne za sopstvene pozicije u vladajućim državnim strukturama. Zajednički cilj vlasti i opozicije je upravo manipulativna i nasilna stabilizacija sistema u okvirima predstavničke demokratije, diskreditacija studentske borbe, plenuma i zborova, i pobeda društvene distopije koju živimo - u kojoj je strah od svakodnevnog života jedino racionalan. Međutim, veliki deo društva prozreo je njihovu prljavu politikantsku igru i neće ustuknuti pod ovim podmuklim spletkama i napadima sistema!
ASI najoštrije osuđuje političku represiju sistema nad svima onima koji se bore za očuvanje i dalje širenje direktne demokratije!
Podrška svim uhapšenima u borbi za direktnu demokratiju! Dole zatvorski sistem u celini!
Svi u zborove! Svi u plenume!
