Okupacija radnog mesta je jedan od metoda radničke borbe za bolje uslove života i rada. Okupacija radnog mesta znači njegovo potpuno stavljanje pod radničku kontrolu.
Ona predstavlja radikalniji vid štrajka ako je tokom okupacije obustavljen rad, ali može biti i poseban vid borbe ako radnici prilikom okupacije uspeju da ponovo pokrenu proizvodnju. Uspešno pokretanje proizvodnje tokom okupacije radnog mesta dovodi radnike i radnice u značajno bolju poziciju u odnosu na gazdu jer se tada njihova akcija ne može prekinuti egzistencijalnim problemima, već jedino silom (intervencijom represivnih aparata) ili ispunjenjem zahteva. Možda gazda ima na svojoj strani represivnu mašineriju, ali se i dalje plaši našeg zajedništva! Zato organizovani i udruženi radnici i radnice uspevaju da izbore ispunjenje svojih zahteva.
Naravno, baš zato okupacija zahteva bolju organizovanost i odlučnost nego uobičajeni štrajk, s obzirom na to da se doživljava kao direktan napad na privatnu svojinu, čije je postojanje fundamentalni preduslov za svaki vid eksploatacije. Ali što smo odlučniji i borbeniji, naša moć je veća.
Takođe, okupacija radnog mesta je vrsta eksperimenta kako može funkcionisati buduće slobodarsko društvo. Danas oslobađamo svoje radno mesto, da sutra budemo korak bliže oslobađanju čitave radničke klase - za društvo lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom.
