U Indoneziji već nedeljama bukti narodna pobuna, koja je dočekana stravičnom državnom represijom. Korupcija, eksploatacija i brutalnost su izazvale masovne proteste i pobune, tokom kojih je država ubila veći broj ljudi.
Prenosimo vam saopštenje naših saboraca odande, drugarica i drugova iz PPAS - indonežanske sekcije naše internacionale:
Izjava solidarnosti Persaudaraan Pekerja Anarko-Sindikalis (PPAS) povodom narodnog otpora avgust – septembar 2025
Ovu izjavu solidarnosti posvećujemo onima koje je ubila država: Affanu Kurniawanu, Andiki Lutfiju Falahu, Iku Juliantu Junioru, Muhammadu Akbaru Basriju, Rhezi Sendyju Pratami, Rusdamdiansyahu, Saifulu Akbaru, Sarini Wati, Septinusu Sesi i Sumariju. Njihova imena su večna, nikada neće biti svedeni na puke brojeve.
Iluzija predstavništva naroda kroz parlament je srušena. Narodna skupština Indonezije, svojom bahatošću neprestano kuje politike kojim gaze narod dok produbljuju ponor socijalne nejednakosti.
Kako sve više nas biva osuđeno da živi u patnji i eksploataciji pod državnim kapitalizmom, Skupština otkriva svoj pravi karakter parazita — sisajući znoj naroda, isplaćujući sebi ogromne plate iz naših poreza, sume nezamislive za ogromnu većinu.
Policija se takođe razotkrila kao ništa više od čuvara vladajuće klase i države, odgovarajući na pravedni gnev naroda čistom brutalnošću.
Na ubistvo vozača taksi-motocikla Affana Kurniawana 28. avgusta — iskra bačena na barutanu naro-dnog besa, koji je dugo tinjao pod pritiskom države — nije odgovo-reno pravdom, već palicama, pesnicama, suzavcem i bojevim mecima, ostavljajući mrtva i polo-mljena tela za samo nekoliko dana.
Raspoređivanje policije i vojske, naoružanih do zuba i spremnih na nasilje, dodatno učvršćuje državnu fašističku represiju. Istovremeno, država nastoji da monopolizuje „istinu“ — gušeći slobodu medija, ograničavajući društvene mreže koje šire vesti o narodnom besu i truleži države i njene elite.
Ovu represiju prate i proizvoljna hapšenja aktivista označenih kao "provokatori narodnog gneva", pritvaranje stotina demonstranata i nestanak desetina drugih o kojima se ništa ne zna.
Ovom izjavom PPAS osuđuje svaki instrument državne represije. Tugujemo, besni smo i odajemo počast svima koje je država ubila tokom ustanka od 25. avgusta do 3. septembra 2025. Stojimo nepokolebljivi u solidarnosti sa žrtvama proizvoljnih hapšenja i sa onima koji su još uvek nestali. Zato PPAS traži pravdu za sav narod, i istupa sa sledećim zahtevima:
• Oduzmite parlamentu njegovu lažnu legitimnost kao predstavnika naroda;
• Okončajte prisilna hapšenja aktivista i demonstranata;• Oslobodite one koji su već zatvoreni;
• Vratite naše saborce koji se još uvek vode kao nestali;
• Ukinite finansiranje i razoružajte policiju i vojsku;
• Uništite državni fašizam u svim njegovim oblicima represije.
Neka pravda stigne one koji je zaslužuju. Zahtevajmo nemoguće!
Jer, na kraju preostaju samo dva puta: put ka pobedi potlačenih i eksploatisanih pod državnim kapitalizmom — ili put ka trijumfu fašista.
Mnoge paralele sa trenutnom situacijom u našoj zemlji, potvrđuju da je naša borba zajednička, a da su nam širom sveta neprijatelji isti - država i kapitalizam! Solidarno uz sve radnice i radnike Indonezije!
Jedan svet - jedna borba!
-
Protest ispred sedišta policije u Džakarti, 29. avgust -
Rezidencija guvernera istočne Jave u plamenu, 30. avgust -
Policija napada studente u Džakarti, 28. avgust -
Protest ispred sedišta policije u Džakarti, 29. avgust -
Policijska stanica u Surabaji, 31. avgust -
Sukob policije i demonstranata, Džakarta 28. avgust -
Jedan svet - jedna borba!
