Sredinom ove godine uvedena je zabrana izvoza naoružanja. Ova zabrana rezultat je kontinuiranog pritiska stanovništva na proimperijalistički režim i državu Srbiju da prekine sa učestvovanjem i podstrekivanjem ratova širom sveta (uključujući i pogrom nad palestincima od strane države Izrael) kroz snabdevanje imperijalizma i njegovih sluga oružjem za dalje razaranje života na planeti.
Zarad sopstvenog profita kompradorska buržoazija i njeni oportunistički prilepci u vidu sindikalnih birokrata, koji se lažno predstavljaju da služe interesu radnica i radnika, na sve načine pokušavaju da ponište rezultate antimilitarističke reakcije naroda Srbije na izvoz oružja. Ove oportunističke, kmetske karikature idu toliko daleko da svoju ratnohuškačku žalopojku na zabranu prodaje i izvoza oruđa smrti pokušavaju da predstave kao brigu za dobrobit radnika i radnica Srbije, a ne njihov i njihovih gospodara političara, sebični interes.
Ratnohuškač Aleksandar Tadić, predsednik fabričkog sindikata primer je ove podmuklosti sindikalnih birokrata. On javno glumi zabrinutost za plate radnika vojne fabrike “Zastava oružje”. Takođe, medijski okvir u kom je pozicionirana njegova lažna briga za radnike, predstavlja državu Srbiju kao instancu koja je (deluje sama od sebe) zabranila izvoz oružja. Ne pominje se da je zabrana iznuđena od države tj. donesena je isključivo da bi se smirio opravdani gnev ljudi što država Srbija u ime naroda, bez njegove dozvole, učestvuje u sejanju smrti širom sveta. Na ovaj način ratnohuškački sindikalni birokrata Aleksandar Tadić može delovati i kao neko ko se u ime radnika protivi odluci države, a zapravo joj služi.
Da je Tadiću zaista stalo do dobrobiti radnika fabrike pokušao bi da proizvodnju oružja zameni kreiranjem istinski korisnih proizvoda za narod u Srbiji, kao i da se bori za poboljšanje njihovih radnih uslova, a ne da bude birokratski aparatčik. U najmanju ruku mogao bi da se zajedno sa radnicima bori da se represirana radnička klasa naoruža proizvodima svog rada kako bi se branila od imperijalista i države Srbije koji je svakodnevno ugnjetavaju. Međutim, kao i kod svih sindikalnih birokrata Tadićeva uloga je pacifikacija klasnog sukoba i održanje poretka nejednakosti, a u ovom slučaju i sejanje smrti širom sveta u ime ratnohuškačkog oportunizma.
Zbog svega ovoga Anarhosindikalistička inicijativa – ASI osuđuje ratnohuškačku politiku predstavnika žutih sindikata i pokušaj države Srbije da doprinese militarizaciji društava širom sveta, kao i razaranju medjunarode solidarnosti radničke klase. Jedino samoorganizovana, solidarna i ujedinjena radnička klasa može izboriti poboljšanje sopstvenog položaja!
I zato, naša poruka za sve radnike i radnice je:
Dole sindikalne birokrate! Dole država!
Dole kapitalizam! Stop militarizmu!
Ne ratu među narodima – Ne miru među klasama!
