Često u komentarima na objave viđamo: „Moji radnici nisu konji ili psi da imaju gazdu, ja sam poslodavac!” „Nisam ja ker da imam gazdu, ja imam poslodavca!”
Zbog toga je bitno da objasnimo našu poziciju i zašto ne govorimo ‘poslodavac’.
Izraz poslodavac je kapitalistička zamka koja zamagljuje prave odnose moći, u kojima smo mi kao radnici i radnice u daleko nepovoljnijoj poziciji. Kada se kaže poslodavac, zamišljamo nekog dobročinitelja, koji nam daje posao kako bi nam pomogao, a ne jer mu treba neko ko će taj posao obavljati i time mu doneti profit.
Kada se stvari ovako postave, onda više ne razmišljamo o tome da je gazda osoba koja je za sebe prigrabila neki kapital i sredstva proizvodnje, dok mi – radnici i radnice ne raspolažemo ničim od toga, a ponekad ne možemo ni da priuštimo proizvode koje pravimo.Ovo nas programira da budemo zahvalni, jer eto, neko je baš nama dao posao.
Kada kažemo gazda, ne poredimo radnike sa životinjama, već govorimo o specifičnoj klasi ljudi koji profitiraju od našeg rada. Gazda je u poziciji moći koju mu je dodelio ovaj sistem eksploatacije, a mi smo za preživljavanje prinuđeni da radimo kod njega.
Ali to ne znači da na takve odnose pristajemo! Kada znamo i prihvatimo šta je gazda i zašto - sa dodatnom motivacijom stupamo u borbe, ne samo za pronalaženje 'boljeg poslodavca', posla ili plate, već za potpuno urušavanje ovog sistema koji nas potčinjava.
Ne laži sebe!
Nemoj da trpiš! Nemoj da čekaš!
Priključi se borbi!
