Pekara „Moja Višnja” iz Ritopeka ne samo da ne uplaćuje radni staž – već je pravi pakao za radnice koje je kapitalizam primorao da tamo rade!
Takođe, nisu samo direktno zaposlene radnice one koje vlasnici ovih pekara pljačkaju, već utajom poreza pljačkaju i sve nas koji živimo u Srbiji.
Preko 50000 nekucanog novca samo iz prve smene, nosi se direktno iz smene u ruke gazdama, uz još novca nekucanog u drugoj smeni. Kasa se svakog dana u nekom trenutku potpuno gasi, pa se od tada ne kuca ništa. Stotine hiljada dinara utajenog poreza svakog meseca nisu bili dovoljni da Valmir izdvoji za minimalnu zaradu uz prijavu, ili osnovna higijenska sredstva za održavanje objekta – jer pohlepa ne poznaje granice.
Bukvalan pakao za radnice tamo nastaje leti. Pekara poseduje dve klime, ali one nikada nisu uključene, pa leti dok je temperatura napolju 38 stepeni – u samoj pekari su radnice merile i 48. Tuš donesu gazde kada dođu u pekaru, kada pođu ga nose sa sobom, onemogućavajući radnicama da se osveže. Tako je i M. od toplotnog udara dva puta pala u nesvest, jednom izbivši zub.
Sapuna naravno nema, te zarad zaštite mušterija od zaraza, radnice od svoje plate, koja je manja od minimalne, izdvajaju za sapun. Slično je i sa ostalim sredstvima i alatima za čiščenje, koja eventualno promene kada se u potpunosti raspadnu i usmrde.
Pored toga što M.M. nije bila prijavljene i ponekad je primala i manje od minimalne zarade – njima se nabacuju dodatni poslovi pored prodaje, kao što je čišćenje pogona, podova, peći, kupatila, a sve to dok paralelno služe kupce. Slična situacija je i sa radnicama u ostalim pekarama „Moja Višnja”.
Rad u takvim uslovima, pritom bez zdravstvenog osiguranja, u potpunosti degradira zdravlje radnica. Naravno da niko ne želi da radi u takvim uslovima, ali sprega države i gazda u kojoj se uništavaju svi benefiti, socijalni programi i prilike za rad bukvalno nas primorava u ovakav robovski rad.
To ne znači da ćemo nad time da tugujemo i da takvu sudbinu samo ćutke prihvatimo. Besni smo i nećemo dozvoliti da eksploatacija prođe nekažnjeno, a zajedno sa M. ćemo se boriti dok joj ne isplate sve doprinose, razliku do minimalne zarade i odštetu za maltretiranje!
Pored sudskih procesa, na koje se ne oslanjamo previše ali su svakako otpočeti, najveći i najbolniji pritisak je upravo onaj koji napravimo na profit. Zato vas sve ponovo pozivamo na bojkot svih pekara „Moja Višnja” i širenje kampanje! „Moja Višnja” - Karađorđeva 118, Ritopek „Moja Višnja 2” - Bulevar kralja Aleksandra 466 „Moja Višnja 3” - Grčića Milenka 41
Uskoro ćemo pokrenuti i naredne korake borbe, a Valmir kao i sve druge gazde treba da znaju da dugove niti opraštamo niti zaboravljamo!
Ukoliko i vi imate problema sa neisplaćenim zaradama i želite da se izborite za njih, ili bilo kakav drugi problem na radnom mestu oko koga bi ste da se organizujemo, javite se da se borimo zajedno!
Neisplaćene zarade su samo početak. Solidarno do potpunog uništenja sistema eksploatacije!
