Penzija nije poklon. To je deo plate koji smo kao radnici zarađivali celog radnog veka. Ne duguje se penzionerima zahvalnost. Duguje im se pravda koju im sistem uskraćuje.
Radili smo decenijama u fabrikama koje su uništene, u preduzećima opljačkanim „tranzicijom“, pod državama koje su menjale ime, ali ne i lice: uvek su uzimale, nikad nisu vraćale. Lagali su nas decenijama. Penzija nije socijalna pomoć. To nije milost države, već deo zarade koji nam sistem sada vraća umanjen i odložen. Mi brojimo dinare, sistem meri profit. Dok biramo između lekova i hrane, vladajuća klasa bira modele automobila. Dok mi razmišljamo da li da uključimo grejanje, oni nam drže predavanja o demografskoj slici.
Država nas ne naziva teretom, ali nas tako tretira kroz politiku i zakone. Kapital nam to govori bez uvijanja: više niste korisni. Ali istina je jednostavna: sistem koji ne može da obezbedi starost dostojnu čoveka nije nesposoban – on je kriminalan. Nije pokvaren, već funkcioniše baš onako kako je zamišljen. Radnike ubeđuju da penzioneri „žive na njihov račun“. Penzionere ubeđuju da su mladi „nezahvalni“. A dok se gledamo preko nišana, oni pljačkaju i jedne i druge. Ovo nije sukob generacija. Ovo je klasni rat.
Mi ne tražimo korekcije i indeksacije. Ne tražimo da nam ublaže bedu. Tražimo društvo u kojem niko ne mora da zasluži pravo da živi od svog rada, u kome starost nije kazna. Ništa od toga nećemo dobiti – izborićemo se, organizovani kao radnici, jedni uz druge. Borba penzionera je ista borba koju vode neprijavljeni radnici na minimalcu. Ako dozvolimo da se prema nama odnose kao prema trošku, prihvatamo sistem koji kažnjava rad koji je celog života stvarao svet.
Zato moramo da se borimo zajedno, organizovano – i zahtevamo ono što smo zaradili. Naše borbe, penzionera i radnika, su samo deo zajedničke borbe protiv kapitalizma.
Ne daj da te eksploatišu! Javi se da se izborimo zajedno!
