Žene u Srbiji, kao i u svetu, i ovaj osmi mart dočekuju dvostruko potlačene – kao žrtve patrijahalnih odnosa u društvu i kao radnice, eksploatisane na radnim mestima. Verbalno i fizičko nasilje nad ženama, i njegova najgora posledica - femicid, i dalje su široko rasprostranjene pojave kako u privatnim, tako i u javnim prostorima u Srbiji. Pored nasilja kod kuće i na poslu, žene se suočavaju i sa neplaćenim kućnim radom, koji uključuje brigu o deci, starijima, čišćenje i kuvanje. Pritisak na ovom polju naročito je porastao od početka pandemije, a prelazak na rad od kuće za mnogo žena značio je obavljanje plaćenog i neplaćenog rada istovremeno. Sve navedeno, u kombinaciji sa nestabilnom ekonomskom situacijom u zemlji, pogoršavanjem uslova rada donošenjem zakona poput onog o sezonskim radnicima, te stalnim pomeranjem starosne granice za penziju, dovodi do zaključka da se položaj radnica u Srbiji ne menja na bolje, već se pogoršava.
Iako je formalni zadatak liberalnih feminističkih organizacija, kao i određenih državnih institucija, postizanje rodne ravnopravnosti u kapitalizmu, činjenica je da edukacija kao i raznorazni projekti, često finansirani od strane imperijalnih sila koje su i same zaslužne za pogoršanje položaja žena u svetu, ne mogu dovesti do suštinske pozitivne promene u tom polju. U kapitalizmu je nemoguće postići ravnopravnost žena, jer je to sistem koji profitira iz odnosa u kojima je neko eksploatisan. Ukoliko i prevaziđemo patrijarhalne odnose u kapitalizmu, najbolje čemu se možemo nadati kao radnice je da će nas eksploatisati druge žene.
Prvi i najvažniji korak u borbi protiv patrijarhata i kapitalizma jeste samoorganizovanje radnica, studentkinja, nezaposlenih žena i ostalih pripadnica radničke klase u organizacije koje učestvuju kako u klasnoj borbi, tako i u borbi protiv patrijarhata.
Pozivamo sve zainteresovane radnice da nam se jave kako bismo se zajedno izborile za svoja prava!
Želimo vam borben 8. mart!
