Pre samo nekoliko godina, naši saborci i saborkinje iz Bugarske – koja je u dosta sličnom socijo-ekonomskom i geopolitičkom položaju kao Srbija, uspeli su da pokrenu kampanju zajedno sa radnicima iz lanca supermarketa i u roku od godinu dana primoraju državu na ogromne ustupke. Pikadili lanac supermarketa u Bugarskoj je tokom 2016. i 2017. godine krenuo sa zatvaranjem pojedinih radnji, kašnjenjem i neisplaćivanjem plata i otkazima, a u Februaru 2017. godine sud je proglasio bankort ove kompanije. Lanac je zapošljavao hiljade radnika širom zemlje.
Nezadovoljni radnici jednog od marketa u Varni su spontano demonstrativno izašli ispred marketa i obustavili rad. Prišli su im članovi Autonomnog radničkog sindikata (bugarske organizacjie koja se zalaže i bori za anarho-sindikalizam), te su zajedno odlučili da pokrenu kampanju na nivou cele države kako bi se izborili za sva dugovanja radnicima iz ovih supermarketa, kao i svih drugih koji im se priključe.
Ubrzo su uspeli da organizuju prvi protest, koj se odvijao paralelno u Sofiji ispred predsedništva firme i Varni ispred jednog od većih marketa ovog lanca, a na obe lokacije je bilo po nekoliko stotina radnika i radnica iz Pikadili supermarketa, kao i njihove porodice i svi ljudi koji su došli da podrže. Pored protesta, radnici Pikadili marketa koji još nisu zatvoreni su počeli da stupaju u štrajk. Kampanji su se uskoro pridružili zaposleni u Max Telekom – telekomunikacijskoj firmi u Bugarskoj, koja je takođe bila pred zatvaranjem i koja je mnogim radnicima dugovala plate. Kao cilj protesta i štrajkova, u početku se od firmi zahtevalo da isplate dugovanja, ali se pritisak nedugo zatim preneo i na državu.
Tokom 9 meseci kampanje održavani su brojni protesti, slati zahtevi institucijama, organizovani su javni sastanci i zborovi, a takođe su učestvovali u blokadi rudnika od strane rudara u Obročištu i stekli su podršku i stvorili saradnju sa radnicima iz mnogih drugih sektora: krojačicama i krojačima iz Dupnjice, rudarima, radnicima u hemijskoj industriji, kao i drugima. 9. Septembra 2017. zajednički su održali veliki protest u Sofiji. Sve vreme su odbijane saradnje i iskorišćavanje borbe od strane političkih partija i drugih profitera, a umesto toga se pokret postepeno jačao povezujući se sa drugim potlačenim radnicima i radnicama.
U Februaru 2018. godine, nakon gotovo godinu dana iscrpljujuće borbe, ova radnička kampanja je ostvarila konačnu pobedu. Država, suočena sa organizovani i odlučnim radnicima, je uvela Garantni fond za stečaj – iz koga će se isplaćivati sva dugovanja radnicima kada firme odu u stečaj, uključujući neisplaćene plate, godišnje odmore, otpremnine i slično. Takođe, taj fond je stupio na snagu retroaktivno, isplaćujući dugovanja svima počev sa prvim Februarom 2015. godine. Iako radnici i radnice uključeni u ovu borbu sada rade u drugim firmama ili industrijama, oni su mahom ostali povezani i spremni da se upuste u nove borbe kada se za to stvori potreba i prilika, sada još više ohrabreni svojim uspesima. Takođe su izborili ogromno poboljšanje svim radnicima u Bugarskoj, koji su sada zaštićeni od samovolje gazda da im ne isplate dugovanja i gase firme – problem koj je u Srbiji zadnjih decenija izuzetno prisutan. Pored toga, svima nama su pružili savremeni primer toga da organizovani i odlučni, možemo da postignemo mnogo i izborimo se za bolje uslove rada i života, a državu i gazde primoramo na ustupke!
