Mnogi od nas su se susreli sa situacijom kada žele da se izbore za bolje uslove na poslu, za veće plate, za prestanak maltretiranja od strane uprave, ili raznih drugih nepravdi, ali jednostavno nismo sigurni odakle i kako početi. Iz tog razloga pokrećemo rubriku u kojoj ćemo u narednim brojevima približiti i prokomentarisati osnovne faze, probleme i izazove u organizovanju na radnom mestu.
Gotovo sva radna mesta ključaju od nezadovoljstva zaposlenih, a plate i uslovi su često mizerni, naročito u Srbiji. Mi smatramo da niko ne treba da se bori i odlučuje u tuđe ime, ali je neophodno da neko preuzme inicijativu i pokuša da organizuje, to jest započne organizovanje sa koleginicama i kolegama, te zajednički sa njima kanališe to nezadovoljstvo tamo gde mu je mesto – u borbu za bolje uslove rada, usmerenu protiv rukovodstva.Glavni cilj inicijatora jeste da okupi ljude i stvori zajednički identitet među radništvom, usmeren protiv rukovodstva, kroz kolektivne akcije. Organizatori imaju vodeću ulogu u smislu da pokreću borbu i da im se drugi obraćaju za savete i podršku, oni ne treba sebe da doživljavaju kao vođe, već treba da stalno ohrabruju druge da se aktiviraju. Jedino tako možemo da razvijemo jake sindikalne strukture u kojima nemamo vođe koje mogu biti potkupljene ili ucenjene, već zajednički imamo kontrolu nad našom borbom.
Da bismo vodili uspešnu borbu, pre svega moramo da se dobro pripremimo i upoznamo svog neprijatelja. Informišimo se o svemu vezanom za firmu: pravilinicima, opisima radnih mesta, kolektivnim ugovorima, profitu, matičnim preduzećima i ograncima, prethodnim borbama i sporovima sa radnicima, ali i o stavovima i karakteru pojedinačnih menadžera i rukovodioca. Takođe, treba poznavati zakon o radu, ali ne treba se ni previše oslanjati na njega. Sastavljen je da pre svega štiti gazde, suđenja sa njima su skupa, a naknade često mizerno male. Ipak, ne smeta da ga poznajemo i često može poslužiti makar za pretnje tužbama. On nam je pomoćno sredstvo u borbi.
Potrebno je i da mapiramo teren borbe, kao i da upoznamo svoje saborce. Koliko ljudi radi na kom radnom mestu, koliko ima čistačica i čistača, koliko kancelarijskih radnika i gde oni rade, koji su različiti rizici i problemi vezani za različite poslove i slično. Takođe je dobro znati ko je na kakvom ugovoru, u kojim smenama i kada ima pauze, kao i probleme vezane za različite vrste zaposlenja – smenski rad, male plate, povišen stres itd. Pored toga, dobro je identifikovati mesta na kojima možemo da pričamo sa kolegama, gde bi bilo dovoljno bezbedno da nas menadžment ne vidi – kuhinja, parking, autobuska stanica, toalet ili koje god drugo zgodno mesto. Trebalo bi spoznati i lične stavove radnica i radnika – da li su borbeni ili podržavaju upravu, da li su članovi sindikata, da li su besni zbog uslova rada i slično.
Kada se bolje upoznamo sa svojim radnim mestom, postavili smo temelje na kojima zajedno sa koleginicama i kolegama možemo da se organizujemo i izborimo za bolje uslove rada i za sve ono što nam pripada!..
(nastavak u sledećem broju)
