Štrajkovi zaposlenih u školama i vaspitačkim ustanovama obeležili su mart. Prosvetari su protestovali 12. marta, potom i 17. marta, kada je simbolično obeležena godišnjica takozvanog velikog štrajka. Tog datuma je 2015. više stotina zaposlenih u obrazovanju izašlo na ulice Beograda da protestuje, a upamćen je i po tome što je nekolicina učesnika polila vodom tadašnjeg ministra prosvete. Na žalost, zbog cepanja među žutim sindikatima koji su predvodili protest, štrajk nije postigao gotovo nikakve rezultate, te prosvetari i danas imaju slične zahteve kao 2015. Uvođenje platnih razreda, isplata novogodišnje nagrade i novčane pomoći prosvetnim radnicima neki su od zahteva koji se mogu čuti i danas. Zahteva se i povećanje plata. Pride, prosvetni radnici i radnice iz Niša traže smanjenje broja učenika u odeljenjenjima, i odustajanje od ideje da se od septembra u manjim školama drže neki časovi kombinovanim grupama đaka od petog do osmog razreda. Ispunjenje poslednja dva zahteva vide kao način da se reguliše problem tehnoloških viškova koji već postoji, i koji će se produbiti kombinovanjem odeljenja. Uz proteste, u školama pripadnicama sindikata bili su skraćeni časovi na 30 minuta, a štrajkovi su najavljivani i za 21. i 31. mart. Uslovima rada nezadovoljno je i radništvo u predškolskim ustanovama, što je i izraženo protestom 20. marta.
Među zahtevima je povećanje plata za vaspitače, vozače i kuvare zaposlene u predškolskim ustanovama, te poštovanje zakonskog normativa o broju upisanje dece i veličini grupa, kako bi se rasteretili postojeći kapaciteti. Zahtevaju i regulisanje regresa i toplog obroka, što zahtevaju i zaposleni u školama.
ASI podržava borbu radnika i radnica u prosveti i predlaže im organizovanje u nehijerarhijske radničke sindikate. Žuti, strukovni sindikati su već 2015. pokazali da ne rade u interesu svih zaposlenih u prosveti. Isto pokazuju i sada, najviše neefektivnim metodama borbe i međusobnim trvenjima, kojima se skreće pažnja sa pravih problema. I ne zaboravimo, borba prosvetara tiče se svih nas. Međusobna podrška je neophodna, a svoj radnički položaj, iz koje god da smo struke, poboljšaćemo isključivo organizovanjem u borbene, nehijerarhijske sindikate!
