Nakon pandemije korona virusa i krize koja je njome prouzrokovana, radnička klasa širom sveta, pa i u Srbiji, suočava se već neko vreme i sa posledicama rata u Ukrajini. U Srbiji se te posledice vrlo slikovito vide na primeru svakodnevnog rasta cena. Inflacija se osetila još za vreme pandemije, ali rat u Ukrajini ju je drastično intenzivirao i ubrzao do te mere da je život prosečnog radnika ili radnice u Srbiji postao nepodnošljiv.
I pre ove krize bilo je teško od prosečne radničke plate nabaviti osnovne životne namirnice i uz to platiti sve dažbine u vidu računa za struju, vodu, kiriju itd. Usled inflacije koja nas je zadesila, namirivanje osnovnih potreba, kao što su jelo, piće i krov nad glavom, postalo je gotovo nemoguće. Uprkos svemu tome, radničke plate ne rastu ili se smanjuju, poslovi su nam uglavnom nesigurni, dok cene proizvoda svuda oko nas bivaju sve veće. Procene su da bi ovaj rat mogao da izazove najveći rast cena hrane u poslednjih 50 godina, i skok cena energenata za više od 50 odsto. Najavljeno nam je poskupljenje struje u skorijem periodu, dok su kirije za stanove već otišle u nebesa, kao i cena papira. Pride se priča o podizanju školarina na državnim fakultetima, i smanjenju budžetskih mesta za studente i studentkinje. Drugim rečima, kao što to uvek biva, breme krize, za koju su najviše odgovorni političari i krupni kapitalisti širom sveta, prebačeno je na ledja radnika i radnica.
Uprežući nas još više u svoju kapitalističku mašineriju, sistem pokušava da se održi u ovom kriznom periodu, izrabljujući nas, sve dok se ne pobunimo protiv toga. Mi ne treba da imamo razumevanja za predstavnike sistema i njihove trenutne „muke”. Ne treba da im verujemo na reč kada nam kažu da je sve što rade u ime „opšteg dobra”. Ne zaboravimo da kada se dese ovakve krize, mi, radnička klasa, stradamo, dok se oni bogate. Inflacija u Srbiji neće stati dok radnici i radnice širom Srbije, političarima i gazdama ne postave ultimatum: ili radikalno poboljšanje radnih uslova i kraj inflacije ili stupanje radnika i radnica u generalni štrajk!
Ova krizna situacija nam sve drastičnije ogoljuje činjenicu da za nas radnice i radnike postoji samo jedan izbor: ILI MI ILI ONI! To je jedino što u ovom sistemu zaista možemo da biramo. Izaberimo SEBE!
