Mnogi od nas žele da se izbore sa nepravdama na poslu: za bolje uslove, veće plate, da uprava prestane da nas maltretira, ali jednostavno nismo sigurni odakle i kako početi. Iz tog razloga pokrenuli smo rubriku u kojoj ćemo kroz nekoliko brojeva približiti i prokomentarisati osnovne faze, probleme i izazove u organizovanju na radnom mestu. (nastavak iz prethodnog broja)...
Kada smo se upoznali sa svojim radnim mestom, kolegama, menadžmentom, ugovorima i svim ostalim korisnim detaljima, o kojima smo govorili u prethodnom broju, postavili smo osnove za organizovanje i borbu za bolje uslove rada. Utvrdili smo i šta su nama i kolegama glavni problemi na radnom mestu, oko kojih ćemo se zajednički organizovati. Organizovanje sastanka je sledeći korak!
Za početak, ono što treba da razmotrimo jeste mesto održavanja. Ako očekujemo mali broj ljudi na sastanku, možemo ga organizovati i na nekom tihom delu radnog mesta. Ali ako postoji zabrinutost oko menadžmenta, bolje je da se sastanak održi u nekom kafiću ili nečijem domu, po mogućnosti što bliže radnom mestu. Ukoliko u vašem gradu deluje Anarhosindikalistička inicijativa uvek možete da nas kontatirate radi korišćenja sindikalnih kancelarija za ovakva okupljanja. Treba odabrati vreme koje odgovara najvećem broju zaposlenih, uzmite u obzir smene, da neki zaposleni moraju da čuvaju decu i slično. Možete zajednički organizovati brigu o deci i pripremu hrane (kako za tok sastanka, tako i generalno), što će vam olakšati organizovanje sastanka ali pomoći i u stvaranju prijateljske atmosfere i zajedništva. Ukoliko ima potrebe može se organizovati i nekoliko sastanaka, kako bi svi mogli da učestvuju.
Kako bi objavili održavanje sastanka radnicima i radnicama, možemo izraditi postere ili letke, ali treba imati u vidu da menadžment može doći do njih i praviti nam probleme. Najefikasniji i najsigurniji način jeste da se direktno razgovara sa svakim od radnika na koga se odnosi problem oko kojeg se organizujemo. Pre svega treba da razgovaramo sa onima od kojih očekujemo najveći entuzijazam, pa kada već dovoljno ljudi želi da se bori i dođe na sastanak, i oni koji su slabije zainteresovani će biti pod pritiskom jer su u manjini i možda će ih zainteresovanost drugih motivisati da se i oni priključe.
Kada krenemo sa organizovanjem sastanka, više nismo u fazi gde prevashodno ragovorima ispitujemo i slušamo šta su problemi ostalih radnica i radnika. Umesto toga, sada treba da budemo uporni, direktni, optimistični i da pokušavamo da pridobijemo i ubedimo ljude da se krene u borbu. Otpočeli smo kampanju, te sada razgovaramo sa svima, sa ciljem da što više zaposlenih dođe na sastanak, da se među njima stvori prkos i želja za borbom u toj meri da je i pre samog sastanka već praktično odlučeno da se preduzme akcija i stupi u borbu. Sada smo zajedno sa ostalim aktivnim kolegama odredili gde i kada ćemo održati sastanak, tako da najviše odgovara većini radnika. Pored toga smo možda organizovali i zajedničko čuvanje dece tako da nas što više može prisustvovati, a i obavestili smo sve zaposlene o mestu i vremenu održavanja sastanka. Ukoliko smo uspeli da pokrenemo borbenu atmosferu, uspeh sastanka, a time i dalje borbe je gotovo zagarantovan!
...(nastavak u sledećem broju)
