Prenosimo vam odlomak najnovijeg izdanja Centra za liberterske studije. U pitanju je kompilacija dva teksta Rudolfa Rokera: „Ciljevi anarhosindikalizma” i „Metode anarhosindikalizma”, preuzetih iz knjige „Anarhosindikalizam”, kao i „Anarhosindikalizam u Puerto Realu” Federacije solidarnosti iz Velike Britanije. Odabrani Rokerovi tekstovi mogu se posmatrati kao teorijska osnova, dok su tekstovi Solfeda praktična demonstracija ideja za koje se Roker zalagao.
“Kropotkin je jednom rekao da, uzevši za primer Englesku, postoje tri velika pokreta koja bi u vreme revolucionarne krize omogućila radnicima da izvrše potpuni preokret društvene ekonomije: sindikalni rad, zadružne organizacije i pokret za opštinski socijalizam; pod uslovom da imaju čvrst cilj i rade zajedno prema određenom planu. Radnici moraju naučiti ne samo da njihovo socijalno oslobođenje mora biti njihovo lično delo, već da je oslobođenje moguće jedino ako su lično prisustvovali konstruktivnim pripremama, umesto da taj zadatak prepuste političarima koji nikako nisu bili podobni za njega. I povrh svega, radnici moraju da shvate da koliko god su neposredne pretpostavke za oslobođenje različite u različitim zemljama, efekti kapitalističke eksploatacije su svuda isti, i stoga je neophodno da svojim naporima daju neophodan međunarodni karakter.
Pre svega, ne smeju da vezuju ove napore za interese nacionalnih država, kao što se, nažalost, dešavalo u većini zemalja do sada. Svet organizovanog rada mora da teži sopstvenim ciljevima, jer ima sopstvene interese koje treba da brani, a oni nisu identični sa državnim ili interesima posedničkih klasa. Ishod saradnje radnika i gazda kakvu su zagovarali Socijalistička partija i sindikati u Nemačkoj nakon svetskog rata može biti samo u tome da radnici budu osuđeni na ulogu ubogog Lazara, koji se mora zadovoljiti jedenjem mrvica što padaju sa trpeze bogataša. Saradnja je moguća isključivo tamo gde su ciljevi i, što je najvažnije, interesi isti.
Bez sumnje, male pogodnosti ponekad mogu da se preliju na radnike kada buržoazija njiho ve zemlje postigne kakvu prednost u odnosu na buržoaziju druge zemlje; ali to se uvek dešava po cenu sopstvene slobode i ekonomskog ugnjetavanja drugih naroda. Radnik u Engleskoj, Francuskoj, Holandiji i tako dalje, u izvesnoj meri ima udela u profitu koji, bez ikakvog napora, pada u krilo buržoazije njegove zemlje zahvaljujući neobuzdanoj eksploataciji naroda u kolonijama; no pre ili kasnije dođe vreme kada se i ti ljudi probude, i on mora sve skuplje da plati male prednosti koje je uživao. Događaji u Aziji će to još jasnije pokazati u bliskoj budućnosti. Mali dobici koji proizilaze iz povećane mogućnosti zapošljavanja i većih plata mogu da se nakupe radniku u uspešnoj državi, od izvlačenja sa novih tržišta na štetu drugih; ali u isto vreme njegova braća na drugom kraju sveta moraju da ih plaćaju nezaposlenošću i smanjenjem životnog standarda. Rezultat je sve veći jaz u međunarodnom radničkom pokretu, koji čak ni najlepše rezolucije međunarodnih kongresa ne mogu da uklone. Ovim raskolom oslobađanje radnika od jarma najamnog ropstva sve se više odlaže. Dok god radnik svoje interese povezuje sa interesima buržoazije svoje zemlje, umesto sa interesima svoje klase, on, logično, mora mirno da prihvati sve posledice tog odnosa. On mora biti spreman da vodi ratove vladajućih klasa za zadržavanje i proširenje njihovih tržišta, i da stane iza svake nepravde koju bi mogli počiniti drugim narodima.”
Rudolf Roker (1873-1958) smatra se jednim od utemeljivača anarhosindikalističkog pokreta. Krajem 1922. u Berlinu, na njegovu inicijativu osnovano je Međunarodno udruženje radnika i radnica (IWA-AIT), anarhosindikalistička internacionala, koja deluje i danas. Ovoj internacionali danas pripada i Federacija solidarnosti iz Velike Britanije (Solidarity Federation, SolFed), te naša Anarhosindikalistička inicijativa. Knjiga je dostupna po veoma povoljnoj ceni, od samo 300 dinara, u svim boljim knjižarama ili direktno od nas na: telefon: 063/1165551 ili na mejl: cls@inicijativa.org
