Inflacija u Srbiji se nastavlja. Svakog meseca skok cena osnovnih životnih namirnica uspeva da nas iznenadi. Potrošačke cene u junu mesecu ove godine, u odnosu na jun mesec prošle godine, povećane su u proseku za oko 12%. Procenjuje se da će do kraja godine inflacija u Srbiji iznositi i 14%, ukoliko se rat u Ukrajini ne završi do tada, što u ovom trenutku ne deluje izvesno.
Hrana je, za godinu dana, poskupela za više od 16 %. Cene mesa, voća i povrća, ribe, ulja, masti, hleba i žitarica, mleka, sira i jaja skočile su odnosu na prošlu godinu od 15%-20%. Gorivo i mazivo za putnička vozila tokom godinu dana poskupelo je za oko 23%, a korišćenje i održavanje vozila skuplje je za oko 20%. Iz meseca u mesec rastu i kirije stanova. Ljudi bez sopstvenog krova nad glavom sve više bivaju dovedeni u poziciju da ih, uprkos tome što rade i zarađuju, iza ćoška vreba beskućništvo. U skladu sa inflacijom očekuje nas i rast kamatnih stopa Narodne banke Srbije (NBS), što će se onda preko banaka preneti na sve nas.
I dok nas političari i gazde ubeđuju da su oni ti koji najviše ispaštaju u ovoj čitavoj situaciji, činjenica je da su posledice inflacije po radnike i radnice u Srbiji (i čitavom svetu) daleko veće. Mi, radnici i radnice smo ti koji preživljavamo od naših bednih plata. Dakle, nama i našim porodicama posao u bukvalnom smislu - život znači. Mi smo prinudjeni da na tržištu rada prodajemo svoje vreme, znanje i sposobnosti za plate, jer nismo vlasnici sredstava za proizvodnju. Međutim, te naše jadne plate iz meseca u mesec zadovoljavaju sve manje osnovnih ljudskih potreba.
No, ipak, inflacija se neće zaustaviti samo zato što nama i našim porodicama gori pod nogama. Razlog za to je što smo mi ti koje političari i gazde u svakoj krizi gledaju kao topovsko meso ili bezlične pione, dok nam um truju lažima o tome kako smo svi mi, i gazde i radnici, braća i sestre jer živimo u istoj državi. U ovakvim krizama, mi najviše stradamo, a oni uvek profitiraju. Ovakve krize traju dok se naša reč ne čuje, i dok je njihova poslednja.
Moramo se međusobno organizovati i izboriti zaustavljanje inflacije, kao i povećanje plata, kako bi se ispratio dosadašnji rast cena. Kriza u životima radnika i radnica traje već decenijama. Ona traje i neće prestati, dok se ne pobunimo.
Dosta sa inflacijom!
Dosta sa kapitalizmom!
